Košarka je veoma kompleksna i polistrukturalna aktivnost. Određene promene pravila iz 2000. godine, kada je skraćeno vreme za napad sa 30 na 24 sekunde, i vreme za prenos lopte na suparničku polovinu sa 10 na 8 sekundi, dovele su i do promena u mnogim parametrima same igre.
Pre promene pravila, igrači su prelazili između 4500 – 5000 metara u toku 40 – minutne utakmice (2h20 minuta), različitim kretanjima u više pravaca, kao što su hodanje, trčanje, kretanja u stavu i razne vrste skokova (Crisafulli et al., 2002).
Nakon promene pravila, pređena distanca se povećala na čak 7558 ± 575 metara (Ben Abdelkrim et al., 2010).
MekInis i saradnici (McInnes et al., 1995) su razdvojili šeme kretanja na osam različitih kategorija (stajanje/šetanje, džog, trčanje, sprint, sporo, srednje ili brzo proklizavanje u stavu, i skok). Njihovi rezultati pokazuju intermitentnu prirodu košarke pomoću uočenih 997 ± 183 promena u kretanju tokom 48 – minutnog meča. Ovo je jednako promeni kretanja na svake 2 sekunde (za igrače koji su prosečno u igri provodili 36.3 minuta). Kretanja u stavu (svih intenziteta) su viđena u 34.6% svih aktivnosti u toku igre, dok su trčanja (od džoga do sprinta) uočena u 31.2% svih kretanja. Skokovi su se javljali u 4.6% kretanja, dok je stajanje ili šetanje uočeno u toku 29.6% aktivnog vremena ( Tabela 1).
Тabela 1. – Učetalost kretanja u igri
| Vrste kretanja | Učestalost u igri |
| Stav | 34.6% |
| Trčanje | 31.2% |
| Skokovi | 4.6% |
| Šetanje/Hodanje | 29.6% |
Nakon promene pravila, broj promena u kretanju se povećao na 1050 ± 51 u toku jedne utakmice, a procentualna učestalost se nije značajno promenila (Ben Abdelkrim et al., 2010). Kretanja okarakterisana kao visokointenzivna su uočena jednom na svaku 21 sekundu igre. Kada se uzmu u obzir visoko intenzivna kretanja u stavu, skokovi i sprintevi, istraživači su istakli da je samo 15% (16.1% nakon promene pravila) vremena efektivne igre provedeno u visokointenzivnim aktivnostima. S druge strane, 65% aktivnog vremena je provedeno u aktivnostima intenzivnijim od šetanja. Čini se da se većina aktivnosti u košarkaškoj igri izvodi u aerobnim uslovima.
Treba ipak napomenuti da su ispitanici u ovom istraživanju bili igrači Australijske nacionalne lige, te da se njihov stil igre verovatno dosta razlikuje od stilova u drugim ligama (NBA, NCAA, Evroliga…).
Rezultati u ovim istraživanjem potvrđuju činjenicu da uspešnost košarkaške aktivnosti (nivoa) je direktno određena stepenom razvijenosti motoričkih sposobnosti i antropometrijskih karatkeristika. Motoričke sposobnosti su posledica skupa urođenih i stečenih karakteristika, koje se u kretanju ispoljavaju u različitoj meri, u zavisnosti od vrste kretanja, individualnih potencijala i njihove razvijenosti. Košarka se oduvek smatrala igrom preciznosti, tajminga, tačnosti, i agilnosti. Menjanje karakteristika igre, povećanje atletskih sposobnosti igrača od srednjoškolskog do profesionalnog ranga, zahtevaju veću pažnju na pripremu igrača.
Iz analize dosadašnjih istraživanja, istraživači su istakli da je samo 15% vremena efektivne igre provedeno u visokointenzivnim aktivnostima. S druge strane, 65% aktivnog vremena je provedeno u aktivnostima intenzivnijim od šetanja. Istraživane su određene motoričke sposobnosti i morfološke karakteristike kod vrhunskih košarkaša, snaga, brzina, agilnost, telesna masa i kompozicija. Dobijeni rezlutati dovode do mnogobrojnih saznanja, koja se mogu upotrebiti u kreiranju raznih trenažnih programa.
Tekst napisao:
doc. dr Miodrag Milovanović, profesor FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
LITERATURA
- Ben Abdelkrim, N., Castagna, C., Jabri, I., Battikh, T., El Fazaa, S., & El Ati, J. (2010). Activity profile and physiological requirements of junior elite basketball players in relation to aerobic-anaerobic fitness. Journal of Strength and Conditioning Research, 24(9):2330-2342.
- Crisafulli, A, Melis, F., Tocco, F., Laconi, P., Lai, C., & Concu, A. (2002). External mechanical work versus oxidative energy consumption ratio during a basketball field test. The Jorunal of Sports Medicine and Physical Fitness; 42(4): 409-417.
- Mclnnes, S.E, Carlson, J.S, ˛& McKenna, M.J (2008). The physiological load imposed on basketball players during competition. : Journal of Sports Sciences; 387-397.
