Scroll Top

Razvoj motoričkih sposobnosti – razvojni kontinuum

pexels-antonius-ferret-5275454

Model razvojnog kontinuuma motorike, koji su razvili Gallahue i Ozmun (2012) predstavlja koncept celoživotnog motoričkog ponašanja koji je svojstven specifičnim uzrasnim fazama i periodima. Kada se govori o fazama u ovom konceptu misli se na relativno trajne i „preklapajuće“ karakteristike razvoja čoveka, a koje su obično povezane sa kategorijama hronološke starosti.

            Kratak pregled modela:

            Refleksna/spontana faza pokreta predstavlja raspon u motoričkom ponašanju koji počinje u trećem mesecu intrauterinog života i traje do prve godine života. Pokreti u ovoj fazi odslikavaju relativnu nezrelost nervnog sistema sa čijim sazrevanjem dolazi do postepenog smanjenja i gubljenja nekih od refleksa i postepenim povećanjem voljne kontrole pokreta.

            Rudimentarna faza se podudara sa periodom odojčeta (od rođenja do druge godine života). Rudimentarna motorička ponašanja predstavljaju voljne pokrete u svojoj prvobitnoj formi. Ovi pokreti su u najvećoj meri uslovljeni procesom maturacije i pojavljuju se uglavnom po očekivanom redosledu. Motorička kontrola se razvija prema ranije pomenutim cefalokaudalnim i proksimodistalnim pravcima razvoja.

            Faza fundamentalnih pokreta i kretanja se se prepoznaje kao ključna u razvoju u toku ranog detinjstva i kao jedna od najvažnijih u ukupnom celoživotnom motoričkom razvoju. U ovoj fazi dolazi do javljanja brojnih bazičnih (fundamentalnih) kretnih sposobnosti: perceptualno-motorne svesnosti (telesna svesnost i ravnoteža), lokomotorne veštine (trčanje i skakanje), nelokomotorne veštine (uvrtanje/okretanje, istezanje/savijanje) i manipulativne veštine (bacanje i šutiranje).

            Faza sportske veštine je faza gde deca, nakon usvajanja fundamentalnih pokreta i kretanja, postepeno postaju sve umešnija i veoma često počinju da se bave sportom ili sportskim aktivnostima u slobodno vreme. Osnovni podstrek za decu u ovoj fazi je povećano interesovanje za sportske događaje kao i sposobnost da se nauče i uvežbavaju pokreti i kretanja koji se u tom kontekstu javljaju.

            Rast i usavršavanje predstavljaju fazu kada je rast i razvoj najburniji, dakle za vreme puberteta. U ovoj fazi nivo hormona značajno raste, dolazi do većeg rasta mišića i kostiju i time se stvaraju preduslovi za usvajanje novih motoričkih veština. Za vreme kasnijeg stadijuma adolescencije polne razlike postaju sve izraženije, pre svega zbog povećanog lučenja androgenih hormona.

             Maksimalna izvedba je naziv faze u kojoj, prema većini relevantnih autora, dolazi do vrhunca kada su u pitanju funkcionalne i motoričke sposobnosti čoveka, i do toga dolazi između 25 i 30 godina života. Prema nepisanom pravilu, osobe ženskog pola ranije dosežu maksimalnu izvedbu (između 22 do  25 godine) u odnosu na muškarce (od 28 do 30 godine). Ovo je posebno evidentno kod tri najuticajnija faktora u motoričkim performansama: snaga, kardiorespiratorna funkcija i brzina.

            Regresija je naziv faze koju karakteriše postepeno opadanje sposobnosti. Uprkos postojanju značajnih individualnih razlika u motoričkim sposobnostima, očigledno je da posle 30 godine života većina fizioloških i neuroloških faktora opada progresijom od 0.75% do 1% godišnje. Tokom ove faze, javlja se fenomen poznat kao psihomotorno usporavanje i regresiju u motoričkom ponašanju generalno karakteriše smanjenje kardiovaskularnog kapaciteta, mišićne snage i izdržljivosti, nervne funkcije, fleksibilnosti i povećanje telesne masnoće.

      Tekst napisao:

Prof. dr Aleksandar Gadžić, profesor FFKMS, koji jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum.

Related Posts

Leave a comment