Scroll Top

Fizička aktivnost adolescenata i njena važnost na zdravlje u odraslom dobu

pexels-nathan-cowley-1300526

Fizička aktivnost u adolescenciji može doprineti razvoju zdravih životnih stilova kod kasnije odraslih osoba, što može pomoći u smanjenju incidencije hroničnih bolesti. Međutim, dosta toga u kasnijem periodu života zavisi od optimalne količine fizičke aktivnosti u adolescenciji, što zahteva dosta naučnih izazova. Ovde govorimo o dokazima o kratkim i dugoročnim zdravstvenim efektima fizičke aktivnosti adolescenata. Sistematski pregledi o literature identifikovane su relevantne studije. Predlaže se konceptualni okvir da se ocrta kako adolescent koji se bavi fizičkom aktivnosti može doprineti zdravlju odraslih, uključujući sledeće puteve:

put A – praćenje fizičke aktivnosti od adolescencije do odraslog doba;

put B – direktan uticaj fizičke aktivnosti adolescenata na morbiditet odraslih;

put C – uloga fizičke aktivnosti u lečenju adolescentnog morbiditeta;

i put D – kratkoročne koristi fizičke aktivnosti u adolescenciji na zdravlje.

Pregledi literature su pokazali dosledne dokaze koji podržavaju put „A“, iako se čini da je veličina asocijacije umerena. Dakle, postoji indirektno dejstvo na sve zdravstvene beneficije koje proističu iz fizičke aktivnosti odraslih. Što se tiče puta ‘B’, izgleda da fizička aktivnost adolescenata pruža dugoročnu koristi za zdravlje kostiju, rak dojke i sedentarno ponašanje. U pogledu put ‘C’, vodene fizičke aktivnosti u adolescenciji su efikasne u lečenju astme, a vežbanje se preporučuje u lečenju cistične fibroze. Na samopoštovanje pozitivno utiče i fizička aktivnost adolescenata. U pogledu put ‘D’, fizička aktivnost adolescenata pruža kratkoročne koristi; najjači dokazi se odnose na zdravlje kostiju i mentalno.

Nalazi nekih studija su doveli do ideje da se fizičkom aktivnošću dobija na masi kod dece što se kasnije održava u odraslom dobu, kao i dugotrajne koristi na zdravlje kostiju u poznim godinama. Hancok i saradnici zaključuju da se učestalim fizičkim vežbanjem u adolesenciji smanjuje rizik od raka dojke. Takođe Karlsson je u svom istraživanju zaključio da se redovnom fizičkom aktivnošću u adolesecniji može smanjiti rizik od preloma kostiju u kasnijem životnom dobu. Druge studije, međutim, pokazuju da nisu pronađene nikakve udružene dugoročne koristi od fizičke aktivnosti adolescenata na zdravlje odraslih. Što se tiče fizičkog vežbanja u adolesenciji i faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, većina nalaza je negativna, tj nema neke statističke značajnosti, čak i ako je nivo aktivnosti smanjen u odraslom dobu. Međutim, brojni autori ističu da je kvalitet sedentarnog ponašanja u detinjstvu i adolescenciji, kao i loša fizička spremnost kod adolescenata je upravo okidač za brojne bolesti kod odraslih osoba.

Može se zaključiti da je veoma  bitno da se sa promocijom fizičke aktivnosti počne još u najranijem periodu života. Veoma je bitno uvažavanje različitih mehanizama preko kojih fizička aktivnost adolescenata može uticati na zdravlje odraslih koja je neophodna za davanje preporuka, međutim potrebna količina vežbi za postizanje različitih koristi mogu varirati. Ovo sve ostavlja prostor daljim istraživanjima ove veoma bitne problematike.

Tekst napisao:

doc. dr Miodrag Milovanović, profesor FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

Leave a comment