Scroll Top

POKRET JE ŽIVOT  

pokret je zivot

Dosadašnja istraživanja mnogih naučnika su potvrdila da redovno bavljenje fizičkim aktivnostima u slobodno vreme veoma povoljno utiče na održavanje ili povećanje fizičkih sposobnosti čoveka a samim tim i zdravlja. Kretanje predstavlja osnovnu potrebu svakog živog organizma. Poznato je da je još od od samog početka čovečanstva fizička aktivnost bila veoma  bitna komponenta preživljavanja naših predaka (Bouchard i sar., 2012). Posmatrano kroz istorijsku retrospektivu, kretanje čoveka imalo je različit biološki i socijalni karakter. U prvobitnoj zajednici pokret je bio osnovno egzistencijalno sredstvo.Tražeći nova staništa, loveći, prikupljajući hranu, fizički se boreći protiv pripadnika neprijateljskih plemena i životinja da bi se odbranio sebe i svoje potomke. Fizička snaga, funkcionalni i motorički potencijali, tada su u mnogome poboljšavali kvalitet života.

Motorika čoveka se razvijala postepeno kao što su se i genotipski preduslovi i zapisi  menjali vrlo sporo. Tako, razlika između životinja i čoveka odslikavala se u  razvijenosti mozga,intelekta, građi i motoričkoj sposobnosti.

Ljudski pokret predstavlja pomeranje (pomicanje) tela ili njegovih delova u prostoru. Svaki mišić obavlja određenu motornu funkciju čime nam omogućava da se pokrećemo i vršimo određene važne po život funkcije. Prema tome, od evolucije čoveka do dana današnjeg pokret predstavlja –život.

Međutim, danas, i pored svesti o važnosti kretanja i fizičke aktivnosti, građani se sve manje kreću dok sve više provode sedentarni način života. Zato, usled nedovoljnog kretanja, pogrešne ishrane, savremen način života modernom čoveku donosi nove i veoma ozbiljne  bolesti. Gojaznost i dijabetes, zauzimaju četvrto mesto na svetu, dok naša zemlja po kardiovaskularnim oboljenjima na žalost, u vrhu je svetske liste. Tu su i razni deformiteti od  detinjstva, upravo velikim delom i zbog toga što se sa decom nedovoljno vežba još od ranog perioda detinjstva.  U prilog ovoj konstataciji je i zabrinjavajući podatak da u našoj zemlji procenat građana koji se aktivno bave sportskim aktivnostima ne prelazi 10% populacije. Svetska zdravstvena organizacija  zauzima stav da je nedovoljna fizička aktivnost faktor rizika i predstavlja najveći zdravstveni problem svake nacije (World Health Organization, 2006).  Upravo zbog svega navedenog, jedini način da se ovakvom stanju stane na kraj, je preduzeti određene mere i aktivnosti koje bi dovele celokupnu naciju na put oporavka. Da bi današnji čovek očuvao zdravlje i produžio sebi vek, na prvom mestu je održavanje fizičkih sposobnosti koje se postiže blagovremenim  stvaranjem  navike za redovnim fizičkim vežbanjem.

Fizička aktivnost u vidu sporta ili rekreacije, ostvaruje višestruko pozitivan uticaj na organizam i spoljašnje faktore. Ona ima veliki značaj u prevenciji i održavanju zdravlja a posebno u povećanju radnih sposobnosti. Takođe, daje doprinos otklanjanju i usporavanju procesa prevremog starenja, snižavanju rizika od pojave i razvoja mnogih teških bolesti. Ulaganja u očuvanje fizičkih sposobnosti čoveka su ulaganja u opstanak savremene civilizacije.

Za široku populaciju najviše se prihvatljive rekreativne aktivnosti koje znače: podsticaj, dodatnu energiju, kvalitetni odmor, regeneraciju psihomotornih sposobnosti. To je motivacija za obavljanje svakodnevnih životnih obaveza

Može se reći da rekreacija predstavlja bilo koju aktivnost u slobodnom vremenu koja pričinjava zadovoljstvo svakom pojedincu. To se postiže primamljivim, raznovrsnim sadržajima i programima koji doprinose kvalitetu odmora svakog građana.

Generalno, sportska rekreacija se sastoji iz dve komponente: fizičke i psihičke. Fizička komponenta podrazumeva vođenje brige o fizičkim i fiziološkim osobina pojedinca, tamo gde treba, popravlja fizičke nedostatke, čime se postiže povećanje radne sposobnosti, produktivnosti i smanjenje povreda na radu. Psihološki deo se odnosi na jačanje volje, istrajnosti, discipline čime se stiče i razvija kontrola ličnih postupaka (Koković, 2000).

U rekreaciji se izbor, sloboda i dobrovoljnost izdvajaju kao njene osnovne odrednice (Rojek, 2005). Upravo ta sloboda odabira i uključivanje pojedinca u određene forme telesnih, mentalnih i društvenih aktivnosti iznedrila je krilaticu za rekreaciju: ,, VEŽBAM ŠTA HOĆU, GDE HOĆU I KOLIKO HOĆU “ .

U današnje vreme sportska rekreacija je  neophodna. Ona nudi razne prostore u kojima pojedinci mogu nesmetano učestvovati u skladu sa svojim željama, interesovanjima i mogućnostima. Bez obzira, da li su u pitanju sportsko –  rekreativni sadžaji, čitanja, druženja u cilju razonode i zabave, odlazak u prirodu, avanturistički doživljaji ili bilo koja druga aktivnost, bitno je da se svoje slobodno vreme kvalitetrno, aktivno iskoristi, jer cilj je da svaki građan  pronađe ono što mu pruža najviše zadovoljstva i ugodan osećaj.

Tekst napisala:

Prof.dr Vesna Nemec

Profesor FFKMS, koji jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum.

Literatura:

  1. Bouchard, C., Blair, S. N., & Haskell, W. L. (2012). Physical activity and health. Human Kinetics.
  2. Epstein, L. H., Roemmich, J. N., Paluch, R. A., & Raynor, H. A. (2005). Influence of changes in sedentary behavior on energy and macronutrient intake in youth. The American journal of clinical nutrition, 81(2), 361-366.
  3. Koković, D. (2000). Sociologija sporta. Beograd. Sportska akademija.
  4. Mikalački, M. (2017). Sportska rekreacija. Novi Sad. Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.
  5. Rossman, R.J.& Schlatter, B. E. (2011). Recreation Programming, Urbana: Sagamor
  6. Stojmenović,T., Anđelković, .,Dikić, N.,Živanović. S. (2020). Sportska medicina kroz pitanja i odgovore. Beograd.Univerzitet Sungidunum.
  7.  World Health Organization. (2006). Diet and physical activity: a public health priority. Preuzeto, Jul 2017. iz Global Strategy on Diet, Physical Activity and Health:http://www.who.int/dietphysicalactivity/public-health-priority/en/

Leave a comment