Kraul tehnikom se plivalo još na prvim Olimpijskim igrama. Otac modernog kraula i pobednik OI 1912. i 1920. godine. bio je Havajčanin Djuk Kahanamokua (100 m 1:03.4). Njegovo telo je bilo na površini, sa nogama ispod vode, a koordinacija nogu i ruku je bila nezavisna. Olimpijski šampion iz 1924. i 1928. god. Džoni Vajsmiler, Amerikanac našeg porekla,i glumac u fimu Tarzan, prvi je preplivao deonicu od 100 m kraul tehnikom za manje od 1 min. (100 m 57.4), plivavši „šestoudarni kraul” uz naizmeničnu propulziju rukama.
Od četiri postojeće tehnike sportskog plivanja, kraul (slobodni) stil je najbrži, zbog konstantne propulzivne sile ruku i nogu (koordinacija) i hidrodinamičkog položaja tela, pri čemu se troši najmanje energija. Kraul tehika se prva uči u procesu obučavanja plivanja, u uzrastu 5-7 godina. Standardne deonice za takmičenje kraul(slobodnim) stilom su: 50m,100m,200m,400m,800m i 1500m.
Pri plivanju kraul tehnike telo je skoro u horizontalnom aktivanom položaju, uronjeno u vodu grudima, glavom i licem prema dnu bazena. Noge i ruke su u ravni tela (stream-line), malo ispod površine vode zbog efikasnosti propulzivnog rada. Stream-line položaj smanjuje čeoni otpor što stvara uslove za efikasnije plivanje (Kolmogorov, Rumyantseva, Gordon i Cappaert). Ramena i kukovi se tokom plivanja rotiraju oko uzdužne ose malim amplitudama pomažući plivaču da: zaveslaj izvrši po optimalnoj trajektoriji, pozicija tela bude stabilnija, smanjuje otpor pri zaveslaju i ujednači ritam plivanja. Hidrodinamičan položaj tela plivača narušava se podizanjem glave, prevelikom rotacijom ramena i potapanjem nogu plivača, što za posledicu ima povećanje čeonog otpora i smanjenjem brzine plivanja. Plivanje s glavom gore (vaterpolo kraul) je karakteristično za vaterpolo jer u tom sportu je cilj saradnja među igračima i precizno dodavanje i šutiranje lopte, a ne brzina plivanja.
Zaveslaji se izvode naizmenično levom i desnom rukom smenjujući propulzivnu (aktivnu) i retropulzivnu (pasivnu) fazu zaveslaja. Trajektorija rada ruku za vreme propulzivnog dela zaveslaja prolazi kroz određene faze zaveslaja opisujući krivolinijsku putanju u obliku latiničnog slova „S“. Zavisno od stila plivača ta putanja ima različite varijante. Disanje je tesno povezano sa radom ruku i rotiranjem tela. Plivač treba da odabere pravi trenutak za udisaj kako bi izbegao da udahne vodu. Udisaj treba da bude sa leve ili desne strane, u fazi retropulzij (ispod lakta), forsiran na usta, a izdah usporen na usta i nos. Zadržavanje vazduha u plućima (ne preterano) doprinosi relaksaciji, boljoj plovnosti i boljem iskorišćenju kiseonika u procesu stvaranja energije na duge staze. Ritam disanja se razlikuje u zavisnosti od discipline plivanja. Tako na primer, u sprintu su udasi ređi, jer bi prečesto podizanje glave uticalo na gubitak ritma ruku.
Rad nogu obezbeđuje pravilan položaj i ravnotežu tela, pomaže u kretanju napred (III Njutnov zakon – akcije i reakcije) i održavanju ritma plivanja. Rad nogu pri sprintu, ili pri promenama tempa u trci, može značajno ubrzati kretanje tela u sprintu (šestoudarni kraul) i dovesti telo u idealnu poziciju koja obezbeđuje hidrodinamičnost (glisiranje). Udarac (kick) nogama je naizmeničan i počinje pripremnom fazom kad su stopala ispružena i opuštena u poziciji plantarne fleksije, a ugao između natkolenice i potkolenice iznosi oko 140°. Propulzivna faza nogu kreće bičovitim reaktivnim zamahom iz zgloba kuka, kolena i završava se pokretom stopala na dole, i završava se u najnižoj poziciji dok je noga skroz ispružena.
Tehnika, tehnologija treninga i opreme su u stalnom napretku što se vidi i po novim svetskim rekordima u plivanju, (Jordan Crooks na 50m kraul 19.90), a pitanje je gde je granica?
Autor:
dr Vladan Marković, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
