Vertikalni skok (,,countermovement jump”) predstavlja jedan od najčešće korišćenih testova za procenu eksplozivne snage, neuromišićne funkcije i zamora mišića kod sportista. Zahvaljujući jednostavnoj primeni i velikom broju informacija koje može pružiti, ovaj test danas zauzima važno mesto u procesu praćenja sportske performanse i planiranja treninga (Moir et al., 2004; Nibali et al., 2015).
Međutim, jedno od pitanja koje se često postavlja u sportskoj praksi jeste da li je sportistima potrebno prethodno navikavanje na testiranje kako bi rezultati bili pouzdani. Drugim rečima, da li sportisti ostvaruju bolje rezultate samo zato što postaju sve više upoznati sa procedurom testiranja?
Kako bi se odgovorilo na ovo pitanje, sprovedeno je istraživanje na grupi rekreativno aktivnih muškaraca koji su tokom jednog dana realizovali četiri odvojene sesije testiranja vertikalnog skoka sa rukama na kukovima. Tokom svakog testiranja analizirani su brojni pokazatelji neuromišićne funkcije, uključujući silu, snagu, trajanje pokreta, visinu skoka i indeks reaktivne snage (Cabarkapa et al., 2025).
Rezultati su pokazali da nije bilo značajnih promena između četiri uzastopna testiranja. Učesnici nisu skakali više niti su razvijali veću silu samo zato što su više puta ponavljali test. Takođe, nisu uočene ni promene u strategiji izvođenja pokreta, što ukazuje na visok nivo stabilnosti i ponovljivosti dobijenih rezultata (Cabarkapa et al., 2025).
Ovakvi nalazi imaju značajne praktične implikacije za trenere i sportske naučnike. Ukoliko je cilj brzo proceniti stanje sportiste, dodatne sesije upoznavanja sa testom možda nisu neophodne. To omogućava efikasniju organizaciju testiranja, smanjuje vreme potrebno za procenu i olakšava redovno praćenje sportske performanse tokom trenažnog procesa (Moir et al., 2004; Nibali et al., 2015). Međutim, važno je istaći da se ovi zaključci ne mogu automatski primeniti na sve testove, jer potreba za upoznavanjem u velikoj meri zavisi od složenosti zadatka, iskustva ispitanika i karakteristika merenja.
Ipak, važno je naglasiti da pouzdanost rezultata ne zavisi samo od samog testa. Standardizovani uslovi testiranja, identične procedure i dosledne instrukcije predstavljaju ključne faktore za dobijanje validnih podataka. Prethodna istraživanja pokazala su da način na koji se sportistima daju instrukcije može značajno uticati na rezultat skoka. Instrukcije usmerene na spoljašnji fokus pažnje, poput „odgurni se od poda što eksplozivnije”, često dovode do bolje performanse u poređenju sa instrukcijama koje naglašavaju pojedinačne pokrete tela (Kershner et al., 2019).
Takođe, treba imati u vidu da su ispitanici u ovom istraživanju bili mladi rekreativno aktivni muškarci. Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li se slični rezultati mogu očekivati kod žena, dece, starijih osoba ili vrhunskih sportista različitih sportskih grana (Cabarkapa et al., 2025).
Na osnovu trenutno dostupnih dokaza može se zaključiti da je test vertikalnog skoka veoma pouzdana metoda procene neuromišićne funkcije. Kada se primenjuje uz jasno definisane procedure i odgovarajuće instrukcije, kratkoročni efekat učenja nema značajan uticaj na rezultate testiranja. To dodatno potvrđuje vrednost vertikalnog skoka kao jednostavnog, brzog i praktičnog alata za praćenje sportske performanse (Cabarkapa et al., 2025; Nibali et al., 2015).
Autor:
doc. dr Damjana Čabarkapa, profesorka na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
LITERATURA:
Cabarkapa, D., Cabarkapa, D. V., Knezevic, O. M., Fry, A. C., et al. (2025). Does the short-term learning effect impact vertical jump performance assessment on a portable force plate system?
Kershner, A. L., Fry, A. C., & Cabarkapa, D. (2019). Effect of internal vs. external focus of attention instructions on countermovement jump variables in NCAA Division I student-athletes. Journal of Strength and Conditioning Research, 33(6), 1467–1473.
Moir, G., Button, C., Glaister, M., & Stone, M. H. (2004). Influence of familiarization on the reliability of vertical jump and acceleration sprinting performance in physically active men. Journal of Strength and Conditioning Research, 18(2), 276–280.
Nibali, M. L., Tombleson, T., Brady, P. H., & Wagner, P. (2015). Influence of familiarization and competitive level on the reliability of countermovement vertical jump kinetic and kinematic variables. Journal of Strength and Conditioning Research, 29(10), 2827–2835.
