Scroll Top

Duh vremena (zeitgeist) i kondiciona priprema

duh vremena ai

                Sport nije izolovani entitet koji postoji u vakumu. Umesto toga, duboko je isprepletan sa duhom vremena (zeitgeist), duhom određenog istorijskog perioda. Vrednosti, društvene norme, političke klime i kulturni pomaci datog doba značajno oblikuju razvoj, organizaciju i popularizaciju sporta.  U drevnim društvima sport je često bio ugrađen u verske, društvene i političke kontekste. Igre i takmičenja viđeni su kao platforme za podsticanje fizičkih veština, vojne spremnosti i identiteta zajednice. Na primer, drevni grčki sportovi, kao što su Olimpijske igre, bili su duboko ukorenjeni u kulturnom i političkom pejzažu tog vremena, što je odraz ideala atletike, herojstva i umetničkog izražavanja.

Pojava industrijske revolucije u 18. i 19. veku donela je značajne društvene promene koje su uticale na sport. Sa urbanizacijom i usponom fabričkog sistema, postojala je sve veća potreba za fizičkim vežbanjem kako bi se suprotstavili sedećeg načina života. Pojavili su se sportski klubovi i organizacije, koji obezbeđuju rekreativne utičnice i promovišu fizičku spremu za sve društvene časove. Ove promene dovele su do profesionalizacije i standardizacije sporta, preslikavši akcenat na efikasnost i specijalizaciju viđenu u drugim industrijskim sektorima.

Planiranje i programiranje trenažnog procesa, možemo reći, predstavlja uslov dobro koncipiranog kondicionog treninga. Periodizacija nije izuzeta od uticaja okolnosti i vremena u kojoj je nastajala.

Naziv tradicionalna periodizacija slovi za koncept planiranja i programiranja treninga čije je osnove postavio istaknuti ruski naučnik Lav Matvejev. Kroz kritike koje su sastavni deo svake naučne teorije (Kiely, 2012, Alfonso et al., 2107) pa i klasične periodizacije, iznosi okolnosti u kojima su se razvijala mišljenja i stvarane teorije modernog sportskog treninga. Dakle, početak dvadesetog veka obeležila je industrijska revolucija koje je sa sobom donela i principe unapređenja proizvodnje. ”Principi Naučnog Menadžmenta” (Frederick W.T., 1911) kombinovali su naučna znanja i principe koji prave velike promene u industrijskoj proizvodnji koja sa druge strane donosi rast profita i proizvodnje. Iako je Lenjin u početku kritikovao Tejlorizam može se videti uticaj ovog sistema na upravljanja ruskom industrijom tog doba, koja je definisana kroz ”PETOGODIŠNJE PLANIRANJE”. Kiely (Kiely, 2012) smatra da su ovakve okolnosti uticale na oblikovanje teorije koju je predstavio Matvejev. Međutim u isto vreme razvijale su se i druge teorije koje su ostvarile veliki uticaj na naučno okruženje u medicini ali i drugim oblastima, ovde prevashodno mislimo na teoriju Hansa Selye Generalni Adaptabilni Sindrom. Uticaj ovog vremena kao i naučna napredak doprinose začetku novog teorijskog pravca na kojima počiva savremena praksa u sportu.

Kada govorimo o današnjem vremenu i izazovima koje ono nosi, moramo pomenuti razvoj IT tehnologije odnosno IT industrije. Uticaj ove tehnologije prevazilazi puko korišćenje interneta i konzumaciju zabavnog sadržaja na ’’pametnom’’ telefonu. Takođe, ova industrija donosi planiranje proizvodnog procesa u ovom slučaju softvera i hardvera, na način koji je u ’’duhu vremena’’. Drugim rečima, tržište na kome posluje ova industrijska menja se velikom brzinom, tačnije rizici za postizanje značajnih rezultat su drastično veći nego početkom dvadesetog veka.  

Sa obzirom na pomenute rizike postoji potreba za prilagođavanjem na novonastalu situaciju koja zahteva češće revizije proizvodnog procesa. Slične tendencije vidimo i u savremenom sportu, gube se tradicionalni periodi koje su odlikovali prethodne ere, takmičenja su frekventnija, duže traju a pauze između njih skoro da ne postoje. Nova era i oblikovanje periodizacije ili pristupa zahtevima ’’tržišta’’. Agil periodizacija, možda bolje rečeno pristup planiranju i programiranju u uslovima izraženog rizika predstavlja koncept koji dolazi inspirisan industrijom informacionih tehnologija. Na originalan način njega u svet sportskog treninga donosi naš kolega Mladen Jovanović u knjizi ’’Strength training manual: The  Agile periodization approach’’ (Jovanović, 2020.). Duh vremena je inspirisao još jednog naučnika i autora da se prilagodi okolnostima i iskoristi okruženje i trenutak u stvaranju još jedne teorije sportskog treninga.

Kroz istoriju, sport je bio pod uticajem i oblikovan od strane zeitgeista (duha vremena), služeći kao odraz vrednosti, težnji i društvene dinamike datog doba. Razumevanje zamršenih veza između sporta i istorijskog okruženja podstiče dublju zahvalnost za sve veći napredak sporta i njegov značaj izvan puke fizičke aktivnosti. Ispitivanjem uticaja ”duha vremana” na sport, stičemo uvid u višestrane interakcije između društva i sportskih dostignuća, omogućavajući nam da cenimo sport kao kulturne artefakte i kao agente promena.

Tekst napisao:

dr Vanja Banković,

profesor na FFKMS, koji je jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

Literatura:

  1. Afonso, J., Nikolaidis, P. T., Sousa, P., & Mesquita, I. (2017). Is Empirical Research on Periodization Trustworthy? A Comprehensive Review of Conceptual and Methodological Issues. Journal of sports science & medicine, 16(1), 27–34.
  2. Jovanović, M. (2020). Strength Training Manual: The Agile Periodization Approach. e-book
  3. Kiely, J. (2012). Periodization Paradigms in the 21st Century: Evidence-Led or Tradition-Driven?. International Journal of Sports Physiology and Performance, 7(3), 242-250. Retrieved Dec 18, 2023, from https://doi.org/10.1123/ijspp.7.3.242
  4. Taylor F. W., “The principles of Scientific Management,”.Harper and Bros., New York, 1911.

Related Posts

Leave a comment