Scroll Top

Školsko plivanje

plivanje dece

Ciljevi programa plivanja dece i mladih su razvojni i u najvećoj meri zavise od uzrasta, nivoa plivačkih sposobnosti i predispozicija svakog deteta, a mogu se dalje podeliti na: vaspitno-obrazovne, socijalne, rekreativne, zdravstvene i takmičarske. Što se tiče školskog plivanja glavni cilj je da u školi ne bude neplivača. 2012 godine u projektu „Nauči da plivaš“ na bazenu Plivačkog centra „Zlatni Delfin“, testirani su prvaci OŠ Kralj Petar Prvi u Beogradu, i rezultati su sledeći:  2/5 dece su neplivači, 2/5 poluplivači i samo 1/5 dece su plivači. Iz ovih skromnih rezultata uviđamo da plivanje kao bazični sport treba da postoji u programu Fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u sadašnjem sistemu školstva (Marković & Milošević, 2022).

Dobro osmišljenim plivačkim programom može se uticati na harmoničan psiho-fizički razvoj predškolske i školske dece pogotovo dece mlađeg školskog uzrasta. Činjenica je da telo deteta ima manju specifičnu težinu, ono lako pluta na vodi, pa je proces obuke plivanja kod mlađih uzrasta dodatno olakšan. Uz plivačko znanje deca na časovima plivanja stiču i društveno poželjne osobine kao što su samopouzdanje, upornost, disciplina, marljivost, borbenost i slično, socijalizuju se, usvajaju zdrav životni stil  i izgrađuju pozitivan sistem vrednosti (Marković, 2017). Deca koja imaju iskustvo treninga bilo kog sporta, pa tako i plivanja lakše prihvataju školske i životne obaveze, umeju da prihvate odgovornost  za svoje postupke i razumeju zašto treba da poštuju autoritet starijih i nastavnika. Kroz bavljenje sportom deca usvajaju navike poštene igre (Fair play), uviđaju korelaciju između truda i uspeha što ima pozitivan transfer i  na vansportske segmente života. Na kraju, redovno bavljenje plivanjem utiče na razvoj motoričkih sposobnosti kao što su  brzina, izdržljivost, koordinacija, gipkost, snaga i slično (Marković & Živanović, 2024).

Programi obuke plivanja u nastavi Fizičkog vaspitanja se retko ili sporadično realizuju, obično kao vannastavna aktivnost i slobodnog je karaktera i to u školama gde postoje bazeni ili organizovan program obuke plivanja na opštinskom ili gradskom nivou u toku školske godine ili za vreme raspusta. Program fizičkog vaspitanja za osnovnu školu obično predviđa 24 časa obuke plivanja (Kapus i sar,2003), 12 časova u nižim i 12 časova plivanja u višim razredima osnovne škole.

Osnovna obuka plivanja sadrži tri nivoa obučenosti.

  1. U obuci neplivača i poluplivača decu učimo održavanju na vodi, pravilnom disanju i radu nogu i ruku kraul i leđno, i uglavnom je 12 časova malo, tako da je predznanje poželjno.
  2. Za uzrast 7–10 godina najbolje je planirati od 20 do 40 časova za obuku plivanja (Kapus i sar., 2001). Nastava se organizuje kao kursni oblik, dok se ocena usvojenosti programa daje na osnovu kriterijuma 20 m pravilnog plivanja 1-2 plivačke tehnike. Program plivanja realizuju nastavnici razredne nastave, uz pomoć profesora Fizičkog vaspitanja ili licenciranih plivačkih trenera.
  3. Usavršavanje plivačke tehnike se nastavlja u starijim razredima (V-VIII) i zadatak je da đaci pravilno nauče sve četiri plivačke tehnike.

Najtalentovaniju decu i one koji žele da se bave sportskim plivanjem ili vaterpolom, nastavnici upućuju da treniraju u plivačke-vaterpolo klubove i vode na školska takmičenja. Deca vole vodu, vole da plivaju i znanje plivanja predstavlja nužnost u životu jednog čoveka, i ne samo što je korisno, nego je i zdravo i povoljno utiče na psiho-fizički razvoj. Plivanje, uz pregršt pozitivnih efekata na organizam deteta  treba da bude obavezna nastavna ili vannastavna aktivnost, jer deca treba da uživaju i da su bezbedna u vodi, a ne mogu sama da nauče pravilno da plivaju

Tekst napisao:

Vladan Marković, FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

Related Posts

Leave a comment