Danas preduzetništvo u fitnes industriji predstavlja jedan veoma dinamičan sektor koji se reflektuje mnogo šire na društvo. Njegov uticaj diktira trendove u zdravstvu, ekonomiji i društvenim vrednostima. U savremenom kontekstu, fitnes industrija se ne svodi samo na rekreativno vežbanje, već se povezuje sa prevencijom bolesti, mentalnim zdravljem i zdravim stilovima života (Andreasson & Johansson, 2016). Preduzetništvo se definiše kao proces identifikacije prilika, mobilizacije resursa i realizacije novih poslovnih poduhvata (Shane & Venkataraman, 2000). U oblasti fitnesa, to uključuje otvaranje teretana, studija specijalizovanih za Pilates, jogu, HIIT, personalni trening, kao i razvoj digitalnih platformi i mobilnih aplikacija za vežbanje. Fitnes preduzetnici često dolaze iz oblasti sportskih nauka, ali sve češće i iz domena menadžmenta i IT-a.Upravo širina mogućnosti koju fitnes preduzetništvo nudi daje različitim profesijama perspektivu uključivanja i doprinos njene ekspanzije.
U Srbiji, fitnes industrija u poslednjih 20tak godina se nalazi u fazi razvoja i suočava se sa brojnim izazovima, poput niskog stepena institucionalne podrške, nedostatka poreskih olakšica za preduzetnike, i niske platežne moći stanovništva (Milošević & Ristić, 2021). Preduzetnici se uglavnom oslanjaju na sopstveni kapital, dok je pristup fondovima za razvoj ograničen. Iako postoji sve veći broj malih i srednjih fitnes studija, tržište je još uvek nedovoljno regulisano, što otvara prostor za nelojalnu konkurenciju i snižavanje standarda.
Međutim, poslednjih godina primećen je porast interesovanja za profesionalizaciju usluga kroz edukaciju trenera, standardizaciju rada i povezivanje sa međunarodnim fitnes asocijacijama. Digitalizacija i online treninzi (posebno posle pandemije COVID-19) otvaraju nove mogućnosti.
U poređenju sa zemljama regiona poput Hrvatske, Slovenije i Severne Makedonije, Srbija ima slične strukturalne izazove, ali nešto niži nivo institucionalne podrške. Na primer, Hrvatska je već 2013. godine usvojila Nacionalni program promocije fizičke aktivnosti, koji uključuje subvencije za fitnes centre i edukaciju trenera (Ministarstvo zdravstva RH, 2015). Slovenija, s druge strane, ima jedan od najrazvijenijih sistema sporta i rekreacije u regionu, sa jasnim regulatornim okvirom i podrškom lokalnih samouprava.
U Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini situacija je slična kao u Srbiji – nedovoljno razvijena regulativa, ali rastući interes mladih za ulazak u fitnes preduzetništvo.
Za razliku od zemalja u region fitnes industrija u EU je među najbrže rastućim segmentima uslužnog sektora, sa procenjenim prometom od preko 28 milijardi evra godišnje (EuropeActive & Deloitte, 2023). U Nemačkoj, Španiji i Holandiji fitnes je integrisan u javno zdravstvo, sa mogućnošću refundacije članarina kroz zdravstveno osiguranje. Preduzetnici imaju pristup raznovrsnim fondovima, inkubatorima i poreskim podsticajima. Takođe, postoji visok stepen profesionalizacije – treneri su obavezni da imaju licence, a rad centara je strogo regulisan.
Naša država ima potencijal da razvije konkurentno preduzetništvo u fitnes industriji, ali je neophodna veća institucionalna podrška, podsticaji za mlade preduzetnike i uspostavljanje regulatornog okvira. U odnosu na region i EU, Srbija zaostaje u domenu digitalizacije, profesionalizacije i sistemske podrške, ali pokazuje dinamiku razvoja i visok potencijal kroz mlade preduzetnike i nove pristupe.
Autor:
dr Tamara Ratković, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
Literatura:
- Andreasson, J., & Johansson, T. (2016). The fitness revolution: Historical transformations in the global gym and fitness culture. Sport Science Review, 25(3–4), 91–114.
- Shane, S., & Venkataraman, S. (2000). The promise of entrepreneurship as a field of research. Academy of Management Review, 25(1), 217–226.
- Milošević, N., & Ristić, S. (2021). Izazovi razvoja fitnes industrije u Srbiji. Časopis za društvene nauke, 19(3), 55–69.
- EuropeActive & Deloitte. (2023). European Health & Fitness Market Report 2023. Brussels: EuropeActive.
- Đurić, M. (2022). Digitalizacija i online modeli poslovanja u fitnes industriji Srbije. Marketing teorija i praksa, 9(1), 45–60.
- Vuković, M. et al. (2020). Preduzetništvo i samozapošljavanje u fitnes sektoru Zapadnog Balkana. Regionalni ekonomski forum, 12(2), 121–134.
- Ministarstvo zdravstva RH. (2015). Nacionalni program Živjeti zdravo. Zagreb: Vlada Republike Hrvatske.
