Reč well- being potiče od engleskih reči well (dobro) i being (biti, postojati). Prvi put se pojavljuje u pisanim tragovima tokom 16. veka u engleskom jeziku, gde se koristila za opisivanje stanja sreće, zdravlja i zadovoljstva. Danas je ovaj pojam postao sveprisutan i asimilovan u sve sfere ljudskog života, razvijajući se u multidimenzionalni koncept koji obuhvata ne samo fizičko, mentalno, emocionalno i duhovno blagostanje, već i finansijsko i profesionalno zadovoljstvo.
Zbog sve ubrzanijeg tempa života i konstantnih izazova, važnost well-being-a postaje sve izraženija. Zadovoljan i ispunjen pojedinac je produktivniji, otporniji i spremniji da se nosi sa svakodnevnim izazovima. Kraj 20. veka doneo je sa sobom neviđeni ekonomski rast i uzlet materijalnih vrednosti. Novac je postao merilo uspeha, snage, pa čak i smisla. S njegovim jačanjem rasla je i njegova simbolika – više nije bio samo sredstvo, već i cilj. U svetu koji je naglo postao dostupan, brz, kompetitivan i uvezan, sticala se iluzija da je novcem moguće rešiti sve – od svakodnevnih potreba do dubokih egzistencijalnih pitanja. Ali s ulaskom u 21. vek počinjemo da osećamo pukotine u toj logici. U isto vreme kad nikada nismo imali više opcija, osećamo se izgubljenije nego ikada. Nikada nismo imali više alata za komunikaciju, a sve češće zaboravljamo kako da istinski razgovaramo – sa drugima, ali i sa sobom.
Raste potreba da se ponovo pronađe unutrašnja ravnoteža. Da se oslušne tišina između obaveza, zahteva i očekivanja. Da se pronađe mir koji ne zavisi od stanja na računu. Unutrašnja ravnoteža nije nova ideja – o njoj su govorili i drevni filozofi i mudraci – ali u današnjem svetu ona postaje dragocenost koju je sve teže dostići. Svet tehnologije, moći i novca ne nudi odgovore – nudi opcije. Ali duša ne bira sa liste. Ona traga. Novcem možemo platiti masaže, wellness, fitnes programe, luksuzne tretmane… ali istinsko blagostanje – ono stanje u kom se telo, um i emocije nalaze u harmoniji – se ne može kupiti. Ono se gradi, stvara, neguje. Njegovo postizanje je lični put. Nekada dug, često neudoban, ali uvek autentičan. Savremeni čovek sve više uviđa da telo nije odvojeno od emocija, da misli utiču na zdravlje, i da balans nije stanje koje se dostiže jednom zauvek – već svakodnevna praksa slušanja sebe. Možda je upravo ta potraga ono što nas čini ljudima. I možda njen pravi smisao nije u pronalasku, već u samom traženju.
Fitnes je samo jedan deo slagalice u potreži za well beingom. Iako se fitnesa bavi isključivo fizičkom stranom zdravlja – kako telo izgleda, kako funkcioniše, koliko je snažno, pokretljivo i izdržljivo. Idealno, fitnes doprinosi i psihičkom zdravlju kroz oslobađanje hormona sreće, ali mu to nije primarni cilj. Deluje na razvoju fizičke snage, izdržljivosti, fleksibilnosti i celokupnog izgleda tela. Sa druge strane well- being obuhvata mnogo širu sliku. Označava celokupno fizičko stanje tela, mentalno, emocionlano, socijalno i duhovno. Uz fitnes treba da izgledamo dobro, a uz well- being da se osećamo dobro i spolja i iznutra.
Iako je termin well-being relativno novijeg datuma, opisuje stanje u kojem se osoba oseća zadovoljno, ispunjeno i u balansu u različitim aspektima svog života. To je pojam koji se sve više povezuje sa stanjem unutrašnjeg balansa, ali i odsustvom bolesti ili problema. Well-being podrazumeva postizanje optimalnog kvaliteta života i unutrašnjeg mira. Održavanjem fizičkog zdravlja direktno doprinosimo opštem blagostanju i povećanju životne energije, što za rezultat ima i smanjenje rizika od hroničnih bolesti. Na taj način, fitnes postaje sve važniji deo koncepta well-being-a – sveukupnog fizičkog, mentalnog i emocionalnog balansa čoveka.
Tekst napisala
dr Tamara Ratković, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
