Scroll Top

Uloga sportske medicine u sportu: Saznajte svoje “brojke”

ergospirometrija1

Kao što svaki sportista zna koje su njegove obaveze u pogledu zahteva sporta kojim se bavi, pozicije na kojoj igra i pravila kluba koja su propisana, tako svaki sportista, ali i svako ko se i rekreativno bavi sportom, mora da zna i “svoje brojke” kako bi njegove performanse bile što bolje, a samim tim i postignuti rezultati veći. srce

Jedna od uloga sportske medicine upravo se odnosi na određivanje ovih “brojki”  kod sportista, dece i fizički aktivnih ljudi. Svaka osoba treba biti upoznata sa svojim zdravstvenim stanjem, telesnom kompozicijom i funkcionalnim parametrima organizma koji su odraz stanja kardiorespiratornog sistema i fizičke spremnosti. Adekvatan sportskomedicinski pregled osmišljen je tako da proveri zdravstveno stanje pojedinca i obezbedi parametre od kojih u velikoj meri zavisi i ostvarivanje ciljeva u pogledu treninga, telesne kompozicije, zdravlja i sl.

 

Provera zdravstvenog stanja:

srceMerenje krvnog pritiska, EKG srca u miru, auskultacija srca i pluća, uz određivanje srčane frekvence u miru deo su osnovnog sportskomedicinskog pregleda, a na osnovu koga se procenjuje da li je neko sposoban za učestvovanje u sportskim aktivnostima ili ne.

Ergospirometrijsko testiranje, tj. maksimalni test opterećenjem na pokretnoj traci, deo je specijalnog sportskomedicinskog pregleda i svakoj osobi koja se bavi fizičkom aktivnošću preporučuje se da bar jednom godišnje uradi ovu vrstu pregleda kako bi se dobio uvid u rad srca pri maksimalnom naporu, a i dobili parametri koji su odraz fizičke spremnosti. Recimo, u fudbalu, svi seniorski sportisti po zakonu moraju da obave ovu vrstu pregleda dva puta godišnje kako bi dobili dozvolu da se bave sportom, u košarci se ovakav pregled radi minimum jednom godišnje, a rekreativci bi ovu vrstu pregleda trebalo da obavljaju minimum jednom godišnje, a ukoliko žele da prate efekte treninga, onda i dva puta u toku godine.

Telesna kompozicija:

Telesna kompozicija podrazumeva određivanje telesne težine, procenta telesne masti, mišićne mase, ukupne količine vode u organizmu, BMI (body mass index) i BMR (bazalni metabolizam). Ove brojke određuju se pomoću posebnih vaga, a procenat telesne masti može se još određivati i tzv. kaliperom. Na osnovu ovih brojki svaka osoba dobija uvid u svoju telesnu kompoziciju i tada tačno zna na čemu treba da radi (npr. smanjenje procenta telesne masti, povećanje mišićne mase i sl.) kako bi svoje telo dovela do savršenstva i samim tim poboljšala učinak na terenu.

Funkcionalni parametri organizma: aerobna sposobnost; maksimalna potrošnja kiseonika (VO2max); maksimalna srčana frekvenca, anaerobni prag

Maksimalna potrošnja kiseonika je mera aerobne sposobnosti, a aerobna sposobnost je odraz nečije utreniranosti, tj.kondicije. Maksimalna potrošnja kiseonika procenjuje se maksimalnim testom opterećenja i predstavlja bazu kondicionog stanja svakog pojedinca. Sportisti koji imaju visoku aerobnu sposobnost spadaju u dobro utrenirane sportiste koji u dužem vremenskom periodu i na većem intenzitetu mogu da obavljaju fizičku aktivnost, a zamor kod ovakvih sportista nastaje mnogo kasnije, što znači da tokom bitnih takmičenja ovim igračima ne opada koncentracija, snaga i samim tim učinak na terenu. Isto važi i za rekreativno bavljenje sportom.ergospirometrija

Ergospirometrijskim testiranjem, tj.maksimalnim testom opterećenja, takođe se procenjuje i maksimalna srčana frekvenca, kao i frekvenca srca na tzv. prvom i drugom anaerobnom pragu, koji predstavlja trenutak kada osoba ulazi u pravi metabolički zamor, kada dolazi do nakupljanja laktata, tj.soli mlečne kiseline u organizmu i osoba prelazi na anaerobni metabolizam i korišćenje energije za rad iz anaerobnih izvora (glikogen iz mišića). U anaerobnim uslovima osoba ne može dugo da obavlja fizičku aktivnost, jer brzo dolazi do iscrpljenosti, što znači da je cilj svakog pojedinca da što kasnije dostigne anaerobni prag, a to se postiže adekvatnim treningom. Na osnovu frekvence srca na anaerobnim pragovima treneri mogu adekvatno dozirati trening za svakog pojedinca ponaosob, a prema njegovim trenutnim mogućnostima, i na taj način iz svake osobe “izvući njen maksimmum” u cilju sticanja što bolje kondicije.

Ukoliko osoba zna “svoje brojke”, vrlo lako može da radi na unapređivanju istih, a to će joj neizbežno pomoći u lakšem i efikasnijem sprovođenju tehničko-taktičkih zahteva sporta (kako kod dece, tako i sportista i rekreativaca), unapređenja zdravlja i držanja telesne kompozije pod kontrolom, kako adekvatno doziranim treningom, tako i adekvatno propisanom ishranom.

Tekst napisala:

doc. dr Tamara Stojmenović

Profesor FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

Related Posts

Leave a comment