Uticaj različitih psiholoških varijabli na uspešnost u bavljenju sportom odavno je ispitan i dokazan fenomen, tako da je opravdano pretpostaviti da bi baš u njima trebalo tražiti objašnjenje onog dela varijanse sportske uspešnosti koji se ne može objasniti fizičkim i tehničko-taktičkim karakteristikama sportista. 
Iz ovog razloga koncepti iz psihologije koji se odnose na funkcionisanje u svakodnevnim životnim situacijama našli su domen specifičnu primenu u sportu gde opisuju način funkcionisanja u sportskim situacijama i predstavljaju prediktore sportske uspešnosti. Takođe, zbog znatno rigidnije prirode psiholoških pokazatelja u odnosu na adaptivne karakteristike organizma (koje osiciliraju u odnosu na trenažni proces), predikcije napravljene na osnovu njih znatno su postojanije i preciznije kada su u pitanju procene ishoda vremenski udaljenih događaja.
Među najčešće upotrebljavanim ovakvim konceptima, čija je povezanost sa sportskim rezultatom dobro empirijski dokumentovana spadaju predtakmičarska anksioznost, sportsko samopouzdanje, način reagovanja i borbe sa stresom i stresnim događajima u sportu, sportska motivacija i zadovoljstvo sportista sopstvenim karakteristikama kao i različitim aspektima trenažnog i takmičarskog procesa.
Jedan od najuticajnijih koncepata u psihologiji sporta je mentalna oštrina, konstruisan sa ambicijom validne reprezentacije široke palete karakteristika i ponašanja koji se može razumeti i kao pojam višeg reda u odnosu na upravo opisane psihološke pojmove. Mentalna oštrina se definiše kao osobina ličnosti koja određuje kako ljudi reaguju na izazov, stres i pritisak, kao i sposobnost da konstantno imaju postignuće shodno svojim maksimalnim mogućnostima bez obzira na okolnosti u kojima se nađu, zbog čega i ne čudi njena visoka korelacija sa sportskom uspešnošću.
Do sada opisana istraživanja prediktora sportske uspešnosti imaju jednu važnu zajedničku manjkavost, posebno relevantnu kada su kolektivne sportske igre u pitanju. Naime, obe se fokusiraju na karakteristike individualnog funkcionisanja sportista i previđaju činjenicu da je sportska igra kolektivna aktivnost u kojoj krajnji rezultat nije prost zbir doprinosa i ponašanja pojedinaca već pre rezultat njihove žive međusobne interakcije. Po ovom obeležju kolektivna sportska igra se može svrstati u domen kolektivne i kolaborativne kreativne prakse podjednako kao i pozorište ili film na primer. Ovo zapažanje otvara nov prostor za interdisciplinarno istraživanje sportske uspešnosti ali i kolektivnih kreativnih praksi i kolektivne kreativnosti koji do danas nije na valjan način, pogotovu kada se radi o vrhunskom i profesionalnom sportu.
Tekst napisao: doc. dr Miloš Milošević
Profesor FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
Reference:
- Nicholls, A. R., Polman, R. C. J., Levy, A. R., & Backhouse, S. H. (2009). Mental toughness in sport: Achievement level, gender, age, experience, and sport type differences. Personality and Individual Differences, 47(1), 73-75. DOI: 10.1016/j.paid.2009.02.006
- Pepping, G. J., & Timmermans, E. J. (2012). Oxytocin and the biopsychology of performance in team sports. Scientific World Journal, 567363. DOI: 10.1100/2012/567363.
- Ristić, I., & Milošević, M. (2019). Collective creativity and emphatic concern. Current Trends in Psychology. Faculty of philosophy Novi Sad, Serbia
- Sawyer, R. K. & DeZutter, S. (2009). Distributed Creativity: How Collective Creations Emerge From Collaboration. Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts, 3(2), 81–92. DOI: 10.1037/a0013282
- Schiavio, A., Gesbert, V., Reybrouck, M., Hauw, D., & Parncutt, R. (2019). Optimizing Performative Skills in Social Interaction: Insights From Embodied Cognition, Music Education, and Sport Psychology. Frontiers in psychology, 10, 1542. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2019.01542
- Tucker R, & Collins M. (2012). What makes champions? A review of the relative contribution of genes and training to sporting success British Journal of Sports Medicine, 46, 555-561. DOI: 10.1136/bjsports-2011-090548
- Zarić, I., Dopsaj, M., & Marković, M. (2018). Match performance in young female basketball players: relationship with laboratory and field tests. International Journal of Performance Analysis in Sport, 18(1), 90-103. DOI: 10.1080/24748668.2018.1452109
- Ziv, G., & Lidor, R. (2009). Physical attributes, physiological characteristics, on-court performances and nutritional strategies of female and male basketball players. Sports Medicine, 39, 547–568. DOI: 10.2165/00007256-200939070-00003
