Značajnost povezanosti motoričkih i kognitivnih sposobnosti

            Neka od najranijih razmišljanja o značaju veza između umnih (kognitivnih) i motoričkih sposobnosti mogu da se nađu u delima klasika pisane reči o obrazovanju, od antičkih mislilaca Platona, Sokrata i Aristotela, pa do filozofa novijeg doba, Rusoa, Hegela, Gelena, koji su isticali značaj harmoničnog razvoja duha i tela (Kerković, 2004). Teorije novijih datuma, odnos između kognitivnih i motoričkih sposobnosti objašnjavaju dinamičkim i interaktivnim razvojem motoričkih i kognitivnih sistema (Satz & Fletcher, 1988; Bushnell & Boudreau, 1993; Iverson & Thelen, 1999). U skladu sa tim, odnos motoričkih i kognitivnih sposobnosti može biti sagledan i u kontekstu uticaja fizičkih aktivnosti na kognitivne sposobnosti. Neka istraživanja pokazala su pozitivne korelacije između fizičke aktivnosti i kognitivnih sposobnosti dece (Sibley & Etnier, 2003), a relativno skorije istraživanje pokazalo je pozitivnu vezu između fizičke spremnosti (physical fitness) i kognitivne funkcije dece preadolescentskog uzrasta (Buck, Hillman, & Castelli, 2008). Veoma je važno pomenuti da se uticaj fizičke aktivnosti na kognitivne funkcije održava i u poznijim godinama, tako da i vremenski relativno kraće vežbanje inicira obnavljanje moždanog volumena, koji se smanjuje u procesu normalnog starenja (Kramer, Erickson, & Colcombe, 2006). Zanimljivo je da postoje i istraživanja u kojima su autori došli do saznanja da akutni vežbački napori (30 minuta aerobne izdržljivosti) poboljšavaju kognitivne sposobnosti i kod klinički depresivnih pacijenata (Kubesch et al., 2003).

Povezanost motoričkih i kognitivnih sposobnosti potvrđena je i putem brojnih istraživanja koja su rađena kod dece sa kognitivnim poremećajima (deca sa poremećajem pažnje i hiperaktivnosti, disleksija, autizam), gde se pokazalo da ta deca najčešće imaju probleme i u prostoru motorike (Kadesjo & Gillberg, 1998; Hill, Bishop, & Nimmo-Smith, 1998; Piek, Pitcher, & Hay, 1999). Ovakva saznanja ukazuju da su motorički i kognitivni razvoj verovatno međusobno fundamentalno povezani (Diamond, 2000) i govore o potrebi obezbeđivanja uslova za ravnomeran razvoj dece i omladine.

Iako su se istraživači iz oblasti fizičke kulture u našoj zemlji često bavili proučavanjem veza između kognitivnih i motoričkih sposobnosti, zanimljivo je da nije bilo pokušaja da se u vezu dovedu pomenute sposobnosti sa aspekta neuronauka, koje su u zadnje dve dekade došle do fascinantnih otkrića o moždanoj aktivnosti za vreme fizičkog napora. Nove, sofisticirane tehnologije (fMRI, MSI, PET, EEG itd.) i neinvazivne metode snimanja mozga, omogućile su dobijanje detaljnih slika moždane aktivnosti na molekularnom nivou in vivo, čime su napravljeni veliki koraci ka potpunijem razumevanju procesa i promena koje nastaju u mozgu.

U više skorijih istraživanja iz oblasti neuronauka, koja su izuzetno značajna za stručnjake fizičke kulture, potvrđeno je da fizičko vežbanje stimuliše formiranje novih neurona i sinapsi (Pereira et al., 2006; Adkins, Boychuk, Remple, & Kleim, 2006; Burdette et al., 2010). Posebno zanimljivi su rezultati istraživanja uticaja motoričkog vežbanja na plastičnost motornog korteksa (Biernaskie & Corbett, 2001; Kleim et al., 2004) koji pokazuju da učenje i izvođenje složenijih motoričkih zadataka i kretnji uzrokuje stvaranje većeg broja sinapsi u motornom korteksu miševa. Navedena saznanja iz oblasti neuronauka u velikoj meri doprinose razumevanju mehanizma delovanja između sistema kognitivnog i motoričkog funkcionisanja i obezbeđuju čvrste argumente stručnjacima fizičke kulture o važnosti fizičkog vežbanja za kognitivnu efikasnost čoveka.

Tekst napisao:

Prof. dr Aleksandar Gadžić

Profesor FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

Reference

1. Adkins, D.L., Boychuk, J., Remple, M.S., & Kleim, J.A. (2006). Motor training induces experience-specific patterns of plasticity across motor cortex and spinal cord. J Appl Physiol, 101, 1776–1782.
2. Biernaskie, J., & Corbett, D. (2001). Enriched rehabilitative training promotes improved forelimb motor function and enhanced dendritic growth after focal ischemic injury. J Neurosci, 14, 5272–5280.
3. Buck, S.M., Hillman, C.H., & Castelli, D.M. (2008). The relation of aerobic fitness to Stroop Task performance in preadolescent children. Medicine & Science in Sports & Exercise, 40, 166–72.
4. Burdette, J.H., Laurienti, P.J., Espeland, M.A., Morgan, A., Telesford, Q., Vechlekar, C.D., Hayasaka, S., Jennings, J.M., Katula, J.A., Kraft, R.A., & Rejeski, W.J. (2010). Using Network Science to Evaluate Exercise-Associated Brain Changes in Older Adults. Front. Ag. Neurosci., 2, 17-23.
5. Bushnell, E. W., & Boudreau, J. P. (1993). Motor development and the mind: The potential role of motor abilities as a determinant of aspects of perceptual development. Child Development, 64, 1005 – 1021.
6. Diamond, A. (2000). Close interrelation of motor development and cognitive development and of the cerebellum and prefrontal cortex. Child Development, 71 (1), 44-56.
7. Hill, E. L., Bishop, D. V. M., & Nimmo-Smith, I. (1998). Representational gestures in developmental co-ordination disorder and specific language impairment: Error types and the reliability of ratings. Human Movement Science, 17 , 655-678.
8. Iverson, J.M., & Thelen, E. (1999). Hand, Mouth and Brain The Dynamic Emergence of Speech and Gesture. Journal of Consciousness Studies, 11–12, 19–40.
9. Kadesjo, B., & Gillberg, C. (1998). Attention deficits and clumsiness in Swedish 7-11 year-old children. Developmental Medicine and Child Neurology, 40, 796-804.
10. Kerković, A. (2004). Filozofi o telu i duhu. Niš: SX print copy.
11. Kleim, J.A., Hogg, T.M., VandenBerg, P.M., Cooper, N.R., Bruneau, R., & Remple, M. (2004). Cortical Synaptogenesis and Motor Map Reorganization Occur during Late, But Not Early Phase of Motor Skill Learning. The Journal of Neuroscience, 24 (3), 628–633.
12. Kramer, А.F., Erickson, K.I., & Colcombe, S.J. (2006). Exercise, cognition, and the aging brain. J Appl Physiol, 101, 1237-1242.
13. Kubesch, S., Bretschneider, V., Freudenmann, R., Weidenhammer, N., Lehmann, M., Spitzer, M., & Grön, G. (2003). Aerobic endurance exercise improves executive functions in depressed patients. Journal of Clinical Psychiatry, 64 (9), 1005-1012.
14. Pereira, A.C., Huddleston, D.E., Brickman, A.M., Sosunov A.A., Hen, R. McKhann, G.M., Sloan, R., Gage, F.H., Brown, T.R., & Small, S.A. (2007). An in vivo correlate of exercise-induced neurogenesis in the adult dentate gyrus. Proceedings of National Academy of Sciences, 104 (13), 5638–5643.
15. Piek, J. P., Pitcher, T. M., & Hay, D. A. (1999). Motor coordination and kinaesthesis in boys with attention deficit-hyperactivity disorder. Developmental Medicine and Child Neurology, 41, 159-165.
16. Satz, P., & Fletcher, J.M. (1988). Early identification of learning disabled children: An old problem revisited. Journal of Consulting and Clinical Psychology, 56 (6), 824-829.
17. Sibley, B.A., & Etnier, J.L. (2003). The Relationship between physical activity and cognition in children: A meta-analysis. Pediatric Exercise Science, 15, 243–56.