Scroll Top

Senzitivni periodi razvoja motoričkih sposobnosti

pexels-lukas-296302

Savremeni sport postavlja najviše kriterijume za procenu uspeha. Ostvareni rezultat postaje njegovo jedino merilo. I dok se takav pristup može smatrati donekle opravdanim u radu sa seniorima, sa druge strane, rad sa mladim sportistima zahteva potpuno drugačiji pristup. Cilj na ovom nivou ne može i ne sme biti rezultat, već postupno izgrađivanje deteta – sportiste, koji će u svom zrelom dobu demonstrirati vrhunsko izvođenje u uslovima maksimalnog ispoljavanja motoričkih sposobnosti. Stručnjaci treba da znaju da ne postoji prečica do uspeha. Put stvaranja vrhunskog sportiste je veoma dug i zahteva temeljan i detaljan rad. Sa jedne strane, postavljaju se zahtevi za usvajanje izrazito složenih tehničko-taktičkih znanja i veština i istovremeno, sa druge strane, sveobuhvatni razvoj motoričkih sposobnosti.

Buran i složen fenomen rasta i razvoja je proces u kojem se mogu definisati niz zakonitosti, ali ipak, individualnost stepena promene izaziva posebnu pažnju, naročito s obzirom na zahteve koje na organizam postavlja sportski trening. Individualne razlike u dinamici rasta značajan su izvor varijabilnosti oblika funkcije i sposobnosti ljudskog tela. Treba napomenuti da rast nakon rođenja nije linearan, odnosno prirasti iz godine u godinu nisu jednaki.

Sa druge strane, pojam sazrevanja je mnogo teže definisati od pojma rasta. Često se opisuje kao proces u okviru koga pojedini sistemi organizma dostižu punu biološku zrelost. Ovaj proces se kod različitih pojedinaca može razlikovati u tempu i trajanju. To bi konkretno značilo da se dvojica mladih sportista istih telesnih dimenzija (na istom nivou rasta) mogu nalaziti na potpuno različitim nivoima biološke zrelosti. Kao posledicu imamo različite konačne telesne dimenzije u odraslom dobu, što može značajno uticati na ispoljavanje pojedinih motoričkih sposobnosti, pa samim tim i na efikasnost specifičnog kretanja.

Iako su procesi sazrevanja neizostavno prisutni u razvoju svakog mladog organizma, organizovanom i usmerenom fizičkom aktivnošću može se na efikasan način povećati pozitivan uticaj procesa sazrevanja na razvoj pojedinih motoričkih sposobnosti. Pravilnim izborom sredstava i doziranjem opterećenja u pojedinim kritičnim periodima rasta i razvoja, proizvode se ključni trenažni uticaji, zahvaljujući kojima se u odraslom dobu mogu dostići maksimalni genetski potencijali. Propuštanjem da se pravovremeno deluje, motoričke sposobnosti zasigurno će ostati na nižem nivou od maksimalno mogućeg. Periodi rasta i razvoja izrazito osetljivi na uticaje usmerenih trenažnih opterećenja nazivaju se senzitivni periodi i oni su različiti za različite motoričke sposobnosti.

Postavlja se vrlo važno pitanje. Ako hronološki uzrast nije adekvatan pokazatelj razvoja deteta, koji biološki marker je dobar pokazatelj biološke zrelosti organizma? Najčešće korišćeni pokazatelj biološkog uzrasta je “pik prirasta visine” (eng. peak height velocity, PHV). Na ovaj način, individualni razvoj telesnih dimenzija ili motoričkih sposobnosti “poravnat” je prema PHV, tako da se brzine razvoja izražavaju u godinama pre i posle individulanih vrednosti PHV, odnosno godine kada se javlja PHV.

PHV se odnosi na period u rastu i razvoju u kome dolazi do najrapidnijih promena u organizmu i predstavlja referentu tačku koja daje važne informacije o razvoju energetskih sistema i centralnog nervnog sistema, bez obzira na hrohološki uzrast. Uz korišćenje jednostavnog merenja, PHV se može pratiti i trening se može optimizovati u cilju iskorišćenja kritičnih perioda razvoja. Ovaj pristup može pomoći u određivanju spremnosti individualnog organizma za različite fizičke aktivnosti, a samim tim predstavlja polaznu osnovu za kreiranje različitih kratkoročnih i dugoročnih programa za poboljšanje različitih sposobnosti. Treba napomenuti da se svi energetski sistemi uvek mogu tretirati, ali tokom kritičnih perioda dolazi do ubrzane adaptacije ukoliko je primenjeno adekvatno opterećenje.

Slika 2 – Senzitivni periodi za razvoj pojedinih sposobnosti u odnosu PHV

Tekst napisao:

Srđan Marković

Profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

LITERATURA:

  1. Balyi, I. and Hamilton, A. (2005). Long-term athlete development : Trainability in childhood and adolescence. Coaching Update. 20(2): 10-13.
  2. Balyi, I. and Hamilton, A. (2005). Long-term athlete development: Trainability in childhood and adolescence “windows of opportunity, optimal trainability”. Performance Conditioning Soccer. 12(1): 8-10.
  3. Ford, P., Croix, M.D.S.,  Lloyd, R., Meyers, R., Moosavi, M., Oliver, J., Till, K.  and Williams, C. (2011). The long-term athlete development model: Physiological evidence and application. Journal of Sports Sciences. 29(4):  389-402
  4. Malina, R.M., Bouchard, C. and Bar-Or, O. (2004): Growth, Maturation, and Physical Activity. Champaign, Ill.: Human Kinetics
  5. Viru, A., Loko, J., Harro, M., Volver, A., Laaneots, L. and Viru, M. (1999). Critical periods in the development of performance capacity during childhood and adolescence. European Journal of Physical Education.4(1): 75-119

Related Posts

Leave a comment