Scroll Top

Škola, sport, klavir, strani jezik, .. a gde ste Vi u životu sopstvenog deteta?

pexels-lukas-296301

Povratkom u daleku prošlost, naići ćemo na mnoštvo sličnosti u odgajanju dece. Nekada su se deca obučavala streličarstvu, mačevanju, jahanju konja, slati su na časove muzičke umetnosti, ali su imala i časove lepog ponašanja u skladu sa okolnostima u kojima se nalaze. Vreme se menja, a sa njim i uslovi života. Mnogo je prednosti i pogodnosti koje su nam dostupne, a sa druge strane, postajemo zarobljenici vremenske odrednice. Merna jedinica „dan“ postaje veoma kratka za veliki broj aktivnosti koje imamo u toku dana, a čiji su sastavni deo i naša deca. Da – jedan od osnovnih životnih ciljeva je jedan od najvećih blagoslova – imati/dobiti dete.

Uz odgajanje dece imamo mogućnost da odrastamo zajedno, da spoznajemo granice sopstvenih širina pružajući svojoj deci priliku da zdravo odrastaju u vremenu u kom žive/živimo. Od prvih dana razvoja, već sada, roditelj se okreće ka tome da dete ima sve, iako ono, u tom periodu, nema svest da li je rođeno na selu, u gradu, u prirodi, na moru, da li ima da obuče običnu ili brendiranu garderobu, .. Međutim, dete treba da ima sve što je neophodno u tom trenutku – ustvari, tu se više ogleda potreba roditelja da ima sve pri ruci što je potrebno za odgajanje dece. Neko će biti stava da je period novorođenčeta najteži, a neko da je najlakši i najbezbrižniji – sa aspekta roditelja, sve je individualno, jer potreba za pažnjom i negom deteta je najveća. Sledeći period razvoja, kada dete počinje postepeno da se kreće (od puzanja, podizanja ka prvim koracima), postaje malo zahtevniji, ali i rasterećeniji, jer se dete razvija motorički, osposobljeno je da se samo brine o sebi – delimično, a uloga roditelja postaje sporednija, iako je sveprisutnost itekako neophodna. Posmatrajući decu i njihov razvoj u poslednjih 10 godina, sve je postalo mnogo ubrzanije. Hronološki i biološki uzrast su počeli da se razmimoilaze, ali nama kao roditeljima i stručnim licima koja rade sa decom (u bilo kom periodu razvoja deteta – počevši od doktora, fizioterapeuta, vaspitača, učitelja, nastavnika, trenera, ..), ovaj segment bi trebao da bude jedan od osnovnih na koje ćemo da obratimo pažnju kako bi naša deca odrastala u zdravoj sredini i da budu usmerena ka adekvatnim princima društvenog razvoja.

Uz uključivanje mališana u jaslice, vrtić, predškolske ustanove, školice sporta, socijalizacija postaje novi deo razvoja i života gde ćemo moći da uočimo sposobnost prilagođanja dece, ali i našu/roditeljsku moć da deci približimo svaku novu sredinu kao nešto što je vrlo normalno i prirodno, a što će postati njihova svakodnevnica. Koliko je bitna uloga stručnih lica koja rade sa decom, roditeljska sveprisutnost je višestruko važnija. Naravno, paradoksalno je da se od roditelja podrazumeva da dete prati na svakom koraku, ali kvalitetno vreme provedeno sa detetom je ono što njegov razvoj (nakon postepenog osamostaljenja ranog perioda razvoja – samo hoda, samo se oblači, samo se hrani, druži se sa drugarima, ..) čini potpunijim. Vreme provedeno u razgovoru/igri sa detetom sa namerom saznanja šta voli, šta mu prija, šta ne voli, .. u kasnijem životnom dobu, doprineće razvijenijoj svesti dece za sopstvenu okolinu i izražavanje empatije prema različitim situacijama, stvarima, dešavanjima, ljudima – formiraće se ličnost koja je kompletna, sigurna/nesigurna, sa samopouzdanjem ili bez. Svi navedeni faktori – da, usko su povezani sa prisutnošću roditelja u životu deteta. Koliko god da zvučalo bezazleno dati telefon detetu da se igra, da gleda nešto na internet mrežama – ovakvim načinom olakšavanja svakodnevnice činimo da se dete asocijalizuje, slabije verbalno razvija, možda postane agresivno/razdražljivo (zavisno kakav sadržaj gleda, ..).  Samo je pitanje koja slabost ili dominantna karakteristika ličnosti će doći do izražaja. U kasnijem, školskom periodu, šarenolikost obaveza se povećava, pa je neophodno adekvatno napraviti raspored svih aktivnosti kako bi dan bio produktivan, ali da se zadrži deo vremena za porodično druženje i kvalitativno učestvovanje u odrastanju sopstvenog deteta. Kao što je odraslom čoveku neophodno da spava određen broj sati, da regeneriše sopstvenu energiju, tako i dete ima potrebu za igrom, a nekom vrstom aktivnosti koja ga održava/zadržava u ulozi deteta.

Sve propratne aktivnosti, shodno uzrastu – škola, sport, škole jezika, sport 2, .. su sastavni deo rasta i razvoja, ali pored svih navedenih „slika“, najvrednija i neprocenjiva je ona gde ste vi sa svojim detetom. Vi, ali ne kao osoba/ličnost koja će mu obezbediti časove/treninge/telefone/garderobu/putovanja/.. već kao bezbedna i pristupačna „luka“ koja će u svakom trenutku biti spremna da zaštiti, razume, posavetuje i učini za svoje dete najbolju moguću stvar u datom renutku koja će mu biti odskočna daska za bolju, srećniju, zadovoljniju i racionalniju budućnost.

Osluškujte svoje dete – ona pričaju i kada ne izgovore niti jednu jedinu reč.

Tekst napisala:

dr Slađana Rakić, predavač na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

Related Posts

Leave a comment