Scroll Top

Učešće deteta u sportu, fizičkom vežbanju – pozitivan ili negativan aspekt za razvoj?

pexels-run-ffwpu-2539281

Videvši dati naslov, veliki broj ljudi bi odreagovao rečenicom – „Naravno da ima pozitivan aspekt, to se ne pita“. Delimično možemo da se složimo sa konstatacijom, ali bismo i dodali pitanje – „Da li ste potpuno sigurni u stav..?“ Tek na postavljeno pitanje, verovatno bismo se svi zapitali da li ima nešto iza kulisa. Svakako da ima – postoji dosta faktora na koje ne obraćamo pažnju, a utiču značajno na razvoj. Da – deca bi trebalo da imaju učešće u fizičkoj aktivnosti, da se bave vežbanjem, da treniraju neki od sportova (individualni, timski – prema želji, afinitetu), da što više vremena provode u pokretu i napolju.

Svako od nas uočava jednostavne pokrete rukama i nogama kod novorođenčeta, pa na dalje, kako prolaze dani, meseci – ti pokreti postaju složeniji uz sinergiju celog tela. Slobodno kretanje u vidu hoda, trčanja – neprikosnoveno je za svako biće. Uz pokušaje ustajanja i padanja dok potpuno ne bude stabilno na svojim stopalima, dete prolazi kroz različite faze psihološke prirode, takođe. U tom uzrastu, zasigurno, neće umeti da izrazi nezadovoljstvo/zadovoljstvo rečima, ali kroz različite reakcije hoće, pa je svaka gestikulacija važna i da uspemo, u većini situacija da povežemo iste sa određenim dešavanjem. „Stakleno zvono“ nije najidealnije rešenje, ali pratiti razvoj sopstvenog deteta je za svaku preporuku.

Čini se da postaje tendencija uključivanja dece u sport u veoma ranom uzrastu – praktično, kako dete nauči da hoda i kada postane stabilno, dodaje mu se lopta da šutira, baca, udara, .. uz analize pokreta da li je budući Mesi, Đoković, Stef Kari, .. Nesvesno, usmeravamo dete ka sportu koji je naša projekcija uspeha ili šta bi naše dete trebalo da bude sutra. Još jedan od faktora koji se kategoriše kao psihološki momenat u razvoju deteta.

Da – pokret i kretanje, u svakom momentu, što je više moguće, ali i da taj pokret bude smislen i prilagođen uzrastu. Redovni kontrolni pregledi koje deca imaju od „malih“ godina su veoma smisleni i kroz njih ukazujemo na ravnomeran i pravilan rast i razvoj malih bića. Reč „pravilan“ može da ima veliki spektar značenja, a jedno od njih je anatomski ispravno formiranje koštano-zglobnih segmenata celog tela (kičmeni stub, karlica, kosti grudnog koša, kosti podkolenice/nadkolenice, kosti stopala) koji će u značajnoj meri biti dobra podrška sportu/vežbanju od najmlađeg uzrasta.

Pored pokreta, učenja osnovnih obrazaca kretanja, kroz različite godine i sposobnosti prilagođeno, balansiranje sa različitim zahtevima sportova, vrlo često se zanemaruju sporedni faktori koji imaju uticaj na dete/decu.

Počevši od ishrane (dete počinje da stiče naviku o pravilnom i zdravom načinu života), sna, odmora – u pravom smislu te reči, adekvatne podrške roditelja, stručnih lica sa kojima se dete susreće (vaspitači, pedagozi, učitelji, nastavnici, treneri, fizioterapeuti, doktori, ..), bitan je svaki segment. Iako su fizička aktivnost i sam sport primarni cilj, da bi dete dobijalo najbolje iz navedenog, bilo bi poželjno da se obrati pažnja na još mnogo sporednih faktora.

Dokle god je dete pod okriljem roditelja, upućivanje u fizičku aktivnost, na sport – pravi su izbor, ali uz ovakve vrste aktivnosti obratite pažnju da li dete ide na sport/vežbanje zbog sebe (zato što tu aktivnost izistinski voli i uživa u njoj) ili zbog vas.

Da li dete bolje spava, da li ima vremena za družnje sa drugarima, kako se ponaša u okruženju mlađih/starijih?

Sport i vežbanje bi trebali da podstiču moralni i fer odnos prema drugima – drugarima, saigračima, ali i protivnicima u takmičenju/nadmetanju/utakmicama.

Ovo su samo neki od činioca koji prate sportsku karijeru ili, mogu da budu sastavni deo svakodnevnice deteta koje je u procesu vežbanja/sporta/fizičke aktivnosti i koji imaju uticaja na njihov razvoj..

Neopisivo mnogo je prednosti i dobrih stvari koje sa sobom nosi vežbanje, ali zarad kompletnog i kvalitetnijeg razvoja deteta, dragi roditelji, kolege – obratimo pažnju na svaki detalj.

Tekst napisala:

Slađana Rakić

Profesor na FFKKS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

Leave a comment