U redovnoj nastavi fizičkog vaspitanja vežbe oblikovanja bi trebalo da budu neizostavan deo svakog pojedinačnog časa (Gadžić, 2019). Međutim, u praksi se ponekad dešava da nastavnici fizičkog vaspitanja preskoče taj deo časa i na taj način učenike dovedu u situaciju da mogu lakše da se povrede ali i da formiraju lošu naviku – preskakanja adekvatnog zagrevanja za fizičko vežbanje. Ovde je potrebno istaći da su vežbe oblikovanja izuzetno važne iz više razloga jer postoje dve grupe zadataka (biološko-antropološki i vaspitno-obrazovni), koje tim vežbama treba realizovati u cilju pravilnog uticaja na rast i razvoj bio-psiho-socijalnih karakteristika učenika (Gadžić, 2016). Pored navedenog, činjenica je i da učenici, neretko, pokušavaju da izbegnu vežbe oblikovanja kako bi što pre krenuli sa igrom košarke, fudbala ili odbojke kao najpopularnijih timskih sportova u nastavi. Sa druge strane, učenici su isticali da im se sadržaji fizičkog vaspitanja, uključujući vežbe oblikovanja, prezentuju na monoton način, odnosno ponavljaju se jedne te iste vežbe (Zanini, Marković, Đorđić, 2016; Jorgić, Veselinović, 2008). Nastavnici fizičkog vaspitanja bi morali da ulože više truda prilikom izbora vežbi kao i da ih prezentuju na kvalitetniji način.
Svedoci smo sve popularnijih oblika vežbanja koje mladi danas vrlo rado praktikuju, kao što su parkour, street workout, calisthenics itd., što jasno ukazuje da želja za vežbanjem kod dece i omladine itekako postoji tako da bi veći broj vežbi iz tih modaliteta vežbanja mogao da se primeni i u kompleksima vežbi oblikovanja.
Generalno, vežbe oblikovanja traju oko 10 minuta na tipičnom času fizičkog vaspitanja i to može da izgleda kao nedovoljo vremena za značajniji uticaj na motoričke sposobnosti učenika, međutim, kontinuirana primena tih vežbi izvesno daje pozitivne efekte na motoričke sposobnosti učenika osnovne škole. Naime, rezultati eksperimentalnog istraživanja autora ovog teksta, pokazali su da nešto duža primena vežbi oblikovanja (od 16 do 21 minuta) na času fizičkog vaspitanja doprinosi unapređenju motoričkih sposobnosti kako dečaka, tako i devojčica petog razreda osnovne škole (Gadžić, 2020). Do sličnih saznanja došli su i drugi autori (Marković, Kopas-Vukašinović, 2013) koji su utvrdili da nešto produženi pripremni deo časa, gde se primenjuju vežbe oblikovanja, značajno doprinosi unapređenju motoričkih sposobnosti (bolji rezultati na četiri od šest motoričkih testova) učenika četvrtog razreda osnovne škole.
Na kraju, potrebno je istaći da nastavnici fizičkog vaspitanja, pored nekih objektivnih poteškoća u realizaciji nastave (nedostatak prostora, rekvizita, sprava, nedovoljna primanja) moraju da pokažu više kreativnosti ali i angažovanja u svom radu jer imaju veliku odgovornost prema učenicima, što se posebno odnosi na nastavnike osnovnih škola koji rade sa učenicima koji su intenzivnoj fazi rasta i razvoja.
Autor:
Aleksandar Gadžić
Profesor na Fakultetu za fizičku kulturu i menadžment u sportu, na Univerzitetu Singidunum
Reference
Gadžić, A. (2019). Teorija i metodika fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Beograd: Univerzitet Singidunum.
Gadžić, A. (2016). Antropomotorički i metodički aspekti vežbi oblikovanja. Beograd: Univerzitet Singidunum.
Zanini, D., Marković, L., Đorđić, V., (2016). Nastava fizičkog vaspitanja iz perspektive adolescentkinja. U Džinović, V., Gutvajn, N. i Radulović M. (Eds.) XX Naučna Konferencija Pedagoška istraživanja i školska praksa, Zbornik radova, Instituta za pedagoška istraživanja, Institut za psihologiju, pp.41-44.
Jorgić, B., Veselinović, N. (2008). Izostajanje učenika sa časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u niškim gimnazijama. Nastava i vaspitanje, 57(2), 175-183.
Gadžić, A. (2020). Efekti primene programa kalisteničkih vežbi u nastavi fizičkog vaspitanja na motoričke sposobnosti učenika osnovne škole. Inovacije u nastavi, 33(4), 91-106.
Marković, Ž., Kopas-Vukašinović, E. (2013). Organisation of Physical Activities as a Precondition for Quality Development of Motor Abilities of School Children. Croatian Journal of Education, 15 (1), 129‒152.