Motivacija za vežbanje je jedan od najčešćih izazova rekreativaca. Brojna su istraživanja koja pokazuju većina novih vežbača odustanje od fizičkog vežbanja u periodu kraćem od pola godine. Zašto se to dešava i kako se boriti protiv toga?
Ključ leži u unutrašnjoj motivaciji. Prema teoriji, ljudi istrajavaju u aktivnostima koje su same po sebi nagrada, odnosno u kojima uživaju. Zbog toga je unutrašnja motivacija (intrinzična) je održivija i stabilnija od spoljašnje (extrinzična). Put od aktivnosti kao naporne, teške, neprijatne, što fizičko vežbanje i zamor svakako jesu do osećaja uživanja baš u takvoj aktivnosti vodi između ostalog preko osećaja autonomije, kompetentnosti, povezanosti sa drugima i samoaktualizacije.
Drugi važan faktor je postavljanje ciljeva. Specifični i merljivi ciljevi značajno povećavaju šansu za uspeh odnosno pojavu dobrog osećaja nakon njihovog ostvarenja. Umesto opšte želje „želim da smršam, budem lep, zdrav, uspešan i dugo da živim“, mnogo je efikasnije postaviti cilj „treniraću 3 puta nedeljno po 30 minuta“, jer drugi cilj svakako možemo ostvariti svake nedelje.
Treći element je navika. Istraživanja pokazuju da je u proseku potrebno oko dva meseca da ponašanje postane navika, odnosno autonomno motivisano. To znači da početni period zahteva disciplinu, ali kasnije trening postaje deo rutine.
Ne treba zanemariti ni efekat društvene podrške. Studije pokazuju da ljudi duže ostaju fizički aktivni kada treniraju sa partnerom ili grupom, pogotovo ako je ta grupa kohezivna. Kada je reč o vrhunskim sportistima, ovakva koncept može biti i kontraindikovan, ali za rekreativce i početnike, partner za vežbanje ili članstvo u nekoj grupi za vežbanje značajno će povećati šansu da od treninga ne odustanemo.
Da sumiramo, psihološka nauka kombinaciju malih ciljeva, navika i podrške okoline sa ciljem postzanja trajne promene u ponašanju. Možete Vi to, možete!
Tekst napisao:
doc. dr Miloš Milošević
Profesor FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
