Iz godine u godinu veoma visoke letnje temperature sve više remete rutinu bavljenja fizičkim aktivnostima i boravka u prirodi. Sigurno je da prilagođavanje aktivnostima donosi nove prepreke. Leto sa sobom nosi specifične teškoće za zdravlje i funkcionisanje organizma. Upravo u ovom periodu, pravilna hidracija i umerena fizička aktivnost postaju ključni faktori očuvanja zdravlja, prevencije dehidratacije i održavanja psihofizičke ravnoteže, čak i tokom odmora. Znači, da odmorimo od svakodnevne žurbe je super, ali ne znači da trebamo zanemariti “sportsku aktivost”.
Hidracija je jedan od osnovnih preduslova optimalnog funkcionisanja organizma. Voda koja čini oko 60% telesne mase odrasle osobe i učestvuje u gotovo svim fiziološkim procesima — od termoregulacije, transporta hranljivih materija, eliminacije toksina, do održavanja kognitivnih i mišićnih funkcija. Tokom letnjih vrućina, zbog pojačanog znojenja i izlaganja suncu, potrebe za tečnošću rastu, čak i kod osoba koje nisu fizički aktivne. Dehidratacija može dovesti do simptoma poput glavobolje, umora, vrtoglavice, smanjene koncentracije i grčeva u mišićima, a u težim slučajevima i do ozbiljnih komplikacija kao što su toplotni udar ili kolaps cirkulacije. Preporučuje se unos najmanje 2–2,5 litara vode dnevno, uz dodatne količine u slučaju pojačane fizičke aktivnosti ili boravka u toploj sredini.Važno je naglasiti da osećaj žeđi nije pouzdan indikator hidratacije — žeđ se javlja kada je već prisutan blagi stepen dehidratacije. Zato je ključno unositi tečnost redovno, i to pre nego što osetimo žeđ.
Letnji odmor ne znači nužno i pasivnost. Naprotiv, odmor je idealna prilika da se posvetimo rekreativnoj fizičkoj aktivnosti u prijatnijem i manje stresnom okruženju. Plivanje, šetnje, vožnja bicikla, joga,pilates, BODYART, funkcionalan trening na plaži ili lagane vežbe snage na otvorenom doprinose:
- očuvanju kardiovaskularnog zdravlja,
- regulaciji telesne mase,
- smanjenju stresa i anksioznosti,
- poboljšanju sna i raspoloženja,
- i očuvanju mišićne mase i pokretljivosti zglobova.
Preporučuje se umerena fizička aktivnost u trajanju od najmanje 30-35 minuta dnevno, uz izbegavanje najtoplijeg dela dana (između 11 i 17 časova). Neophodno je prilagoditi intenzitet vežbanja individualnim sposobnostima, formi, godinama i vremenskim uslovima.
Pravilna hidracija i fizička aktivnost zajedno deluju sinergijski. Ukoliko unosimo u telo dovoljnu količinu tečnosti, obezbeđujemo bolju funkciju mišića, brži oporavak i veću izdržljivost tokom vežbanja, dok fizička aktivnost stimuliše metaboličke procese i doprinosi boljoj distribuciji tečnosti u telu. Obe navike zajedno čuvaju imuni sistem i doprinose boljem opštem stanju organizma. Zato je važno da tokom letnjih meseci i perioda odmora, ne zanemarite osnovne principe zdravog života. Redovno unošenje tečnosti i umerena fizička aktivnost ne samo da pomažu u prevenciji zdravstvenih problema, već i doprinose boljem osećaju zadovoljstva, vitalnosti i odmora. Uz malu dozu discipline, leto može biti idealan period za usvajanje korisnih navika koje dugoročno doprinose kvalitetu života i spremaju nas za hladne jesenje dane.
Tekst napisala:
dr Tamara Ratković, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum