Neizbežan deo svakog sporta su povrede. Učestalost i ozbiljnost povreda mogu se značajno preduprediti adekvatnim i pravovremenim praćenjem i individualizovanim programiranjem treninga. Jedan od najpouzdanijih alata u savremenoj sportskoj praksi i rehabilitaciji je izokinetički dinamometar (Slika 1). Njim se omogućava precizna procena mišićne snage u kontrolisanim uslovima. Njegova posebna karakteristika se odnosi na otkrivanje mišićnih disbalansa i asimetrija koje mogu ukazati na rizik od povreda.
Za razliku od standardnih testova kojima se procenjuje snaga, izokinetika omogućava merenje sile pri konstantnoj brzini kretanja, što eliminiše varijacije izazvane momentom ubrzanja ili tehnikom izvođenja. Ključne varijable koje se dobijaju i kasnije analiziraju su:
- Peak Torque (Nm) – maksimalna sila proizvedena tokom kontrakcije mišića,
- H/Q odnos – odnos snage mišića zadnje i prednje lože,
- Bilateralna razlika – razlika u snazi između leve i desne noge,
- Fatigue Index – indeks zamora tokom rada.
Jedan od najvažnijih indikatora povređivanja, naročito kod ACL povreda, jeste mišićni disbalans između mišića prednje i zadnje lože.
- Normalne vrednosti za H/Q odnos u koncentričnom režimu rada su od 0.5 do 0.8
- Za ekscentrični režim rada, H/Q odnos (bitan kod kočenja i kontrole pokreta), poželjna vrednost je 1.0 ili više
Disbalans u ovom odnosu (ekscentrični režim rada) može da ukaže na nedovoljnu snagu mišića zadnje lože, što povećava rizik od povreda, naročito u sportovima gde je zastupljeno puno sprinta, promena pravca i skokova (fudbal, košarka, rukomet…).
U sportu je uobičajeno da postoji dominantna noga, ali značajne razlike u snazi između nogu (>10–15%) mogu predstavljati riziko faktor. Asimetrije iznad 15% posebno su alarmantne kod mladih sportista i onih koji se vraćaju nakon povrede.
Na primer: fudbaler koji šutira samo jednom nogom često ima izraženiju snagu mišića prednje lože te noge – ali to ne znači da je neuobičajeno stanje bezopasno.
Izokinetičko testiranje bi bilo poželjni sprovoditi u različitim periodima. Neki od predloga su da to bude:
- Predsezonski screening – sa ciljem otkrivanja potencijalno rizičnih sportista,
- Tokom sezone – provera nakon pada performansi ili pojave neprijatnosti (bola, zatezanja, ..)
- Nakon povrede – kao RTS (Return to Sport) kriterijum,
- Kao deo programa razvoja mladih sportista – praćenje balansa i usklađenosti snage mišića zgloba kolena (ili mišića celog tela).
Testiranje se najčešće sprovodi u koncentričnom režimu rada pri brzinama 60°/s i 240°/s, ali se koristi i ekscentrični režim, naročito za mišiće prednje i zadnje ložu.
Testiranje će biti primenjivo i imaće smisla uz adekvatnu primenu u treningu:
- ako je u ekscentričnom režimu rada snaga zadnje lože niska → uvrstiti u trening nordic, RDL, glut ham raise, ..
- ako postoji bilateralna razlika → unilateralne vežbe (split squat, single leg RDL…)
- ako je izražen umor kroz test → raditi na izdržljivosti mišića kroz serije sa kraćim pauzama, ..
Treba imati u vidu da je svaki test individualan i da svakom sportisti treba pristupiti na takav način, bez obzira da li je rehabilitacija ili trening.
Izokinetičko testiranje je precizan, pouzdan i objektivan alat koji omogućava stručnjacima da na vreme detektuju potencijalne riziko faktore za povredu. Redovnim praćenjem ključnih izokinetičkih parametara, možemo optimizovati trenažni proces i produžiti karijeru sportista, uz veći fokus na zdravlje i performanse.
Autor:
Doc. Dr Slađana Rakić, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
