Scroll Top

Disanje fenomen zdravlja, ali i našeg emotivnog stanja

pexels-oleksandr-p-321576

Kao dugogodisnji edukator i profesor na fakultetu, kroz svoje edukacije, veoma značajno mesto, već dugi niz godina, pridajem disanju. Iako se za vreme moga studiranja, o disanju  govorilo samo kao fiziološkoj potrebi sa kojom se rađamo i sa kojom odlazimo sa ove planete Zemlje, veoma malo prostora je dato za ono što disanje čini našem telu. Čitajući knjige i radove dr Džeka Feldmana, samo se potvrdilo da je moja intuicija i osećaj u radu sa klijentima dokazalo da je disanje mnogo više. Danas se kroz nauku i istraživanja samo potvrđuje koliku dobrobit ima “disanje” za naš limfni, kardio vaskularni sisitem, mišiće.

Disanje je fiziološka potreba koja omogućuje da kiseonik stigne do naših ćelija koje nam pomažu u stvaranju i proizvodnji energije. Sa druge strane uklanja C02 iz naše krvi i deluje na stvaranje baznog ph te stvaranje harmonije u našem telu, što direktno utiče i na imunitet i na zdravlje naših organa. Moždano stablo ima specijalne neurone koji šalju signale skeletnim mišićima, odnosno dijafragmi. Diajfragma je organ koji imaju svi sisari i bez kojeg ni jedan od njih ne može da živi. Čovek je jedini sisar čija je dijafragma paralelna sa tlom, čak i kada se pokreće. Ovo pozicioniranje dijafragme unutra ljudskog tela, deluje na stvaranje većeg volumena u plućima i smanjivanja intratorakalnog pritiska što dovodi do prodiranja vazduha u pluća.

Po istraživanjima dr. Džeka Feldmana pokazalo se da disanje ima veliki uticaj i na mozak i na cerebralnu kičmenu tečnost (koja po svome sastavu sadrži mnogo proteina koji su zaduženi za održavanje funkcije mozga). Telo, kada je u fazi odmora, omogućuje nesmetan protok (CBF) cerebralnog krvotoka uz pomoć limfnog sistema , čisteći pritom adenozin1.  Adenozin ima uticaj na naše mišiće i odgovoran je za 20-40% održane faze vazodilatacije mišića koja prati submaksimalne i maksimalne kontrakcije. Kada ne dišemo kvalitetno- pravilno, tada nema pravilne promene pritiska na stenke krvnih sudova, limfnog sistema niti organa. Samim time i protok energije i cerebralne tečnosti je blokiran i dovodi do raznih poremećaja. Jedan koji se u poslednjih nekoliko godina povezuje sa navedenim je i Alchajmerova bolest. Samim time daje se značaj i mehaničkoj svrsi disanja kao disanja. U moždanom deblu postoji deo čiji neuroni su povezani sa radom dijafragme i aktivacijom međurebranih mišića. Disanje u mirovanju kontrolišemo aktivacijom i deaktivacijom. Kada smo aktivni ta izmena se dešava brže i snažnije. Samim time brže i snažnije delujemo na promene pritska na stenke i dovodi do bolje proklvljenosti, cirkulacije. Dijafragma se sastoji od 80% mišićnih vlakana tipa 1 i evoluirala je kako bi bila efikasna sa kiseonikom  i njegovom iskoristivošću u telu.

Ne postoji način disanja, a da ne koristimo pritom dijafragmu. Na žalost, ljudi koji možda „ ne korsite“ dijafragmu za disanje su ili jako stare osobe, na kraju svoka života ili osobe u komi.

Naravno, postoje „nezdravi ili neefikasni“ načini disanje kod mlađih osoba kod kojih se korsite druge grupe mišića koji nemaju primarnu funkciju u udisaju ili izdisaju. Na taj način, dolazi do mišićne disfunkcije koja se često manifestuje povećanjem stresa, umorom, lošim fokusom, bolom u ramenima i vratu. Zato je disanje u sportu ( i profesionalnom i rekreativnom ) od velikog značaja jer može da poveća, ali i da umanji efikasnost. Kada se disanje ne dešava u pravom obimu već je plitko i neujednačeno, dolazi do kolabiranja pluća. Smanjuje se njihova zapremina i menja se razmena gasova. Ona postaje manja. Istraživanja su pokazala da kod stresa ljudi menjaju način disanja, češće uzdišu. Da bi se desila relaksacija treba da se izdiše podjednako kvalitetno.

 Zato se sve češće vodi polemika o važnosti i značaju disanja prilikom izvođenja vežbi. Možda je i to jedan od razloga ekspanzije „body&mind“ tehnika vežbanja. One na čoveka gledaju kao celinu. Spoj duše i tela. Zato se i daju detaljne instrukcije o načinu na koji treba da se diše i kako da se poveća njegova efikasnost različitim tehnikama disanja. Sa kvalitetnim disanjem mi delujemo na kontrakciju mišića, ali isto tako i na relaksaciju. Zato je izdisaj ravnopravni drug uzdisaju.!!!
Nastavak.....Trenirajmo disanje

Literatura: Ahhad S, Kam K, Negro CAD, Feldman JL. Breathing Rhythm and Pattern and Their Influence on Emotion. Annual Review of Neuroscience.

Ad.1 (Adenozin je  inibitorni neurotransmiter čiji nivo raste kada se probudimo. Što smo duže budni, u našem telu se akumulira više adenozina i povećava osećaj pospanosti. Kofein blokira adenozinske receptore u mozgu i može, samo na kratke staze, da nas oslobodi osećaja umora).

Tekst napisala:

dr Tamara Ratković, profesor FFKMS, koji jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

Related Posts

Leave a comment