Scroll Top

ANTROPOMETRIJSKE KARAKTERISTIKE I MOTORIČKE SPOSOBNOSTI DEVOJČICA UZRASTA 12-13 GODINA – SPORTISTKINJA I NESPORTISTKINJA

pexels-kampus-production-8941580

Fizičko vaspitanje i fizička aktivnost predstavljaju jedan on najvažnijih faktora u svim dobima života. Fizička aktivnost kod dece igra ključnu ulogu u njihovom psihofizičkom razvoju. U nekim studijama je ustanovljeno da zapostavljanje fizičkog vaspitanja umanjuje kvalitet obrazovanja i ima negativne posledice po javno zdravlje. Fizičko vaspitanje daje učenicima znanje, veštine i razumevanje neophodno za izvođenje različitih fizičkih aktivnosti i za očuvanje fizičke kondicije, (Hardman, 2007). Kod devojaka se period adolescencije prepoznaje se kao posebno izražen faktor rizika za fizičku neaktivnost (Rowland, 1999; Arulsingh et al. 2015; Bencke, et al. 2002). U savremenom svetu je sve više zastupljen sedentarni način života koji može imati negativan uticaj na antropomotoričke sposobnosti, ali i na antropometrijske karakteristike.

U tabeli 1 prikazane su prosečne vrednosti varijabli antropometrijskih karakteristika za obe grupe ispitanica, kao i rezultati t-testa, tj. F vrednost i značajnost razlika (p). Može se videti da nema značajnih razlika u telesnoj masi i telesnoj visini kod pomenutih grupa na nivou statističke značajnosti, dok je  razlika između pomenutih grupa u varijabli BMI na granici statističke značajnosti od 0.05.

Tabela 1  Prosečne vrednosti varijabli antropometrijskih karakteristika sportistkinja i nesportistkinja i nivo statističke značajnosti (p ≤ 0.05).

VarijablaMean (Sportistkinje)Mean (Nesportistkinje)F (1.35)p
TM (kg)46.150.85.940.06
TV (cm)160.1160.80.300.66
BMI (kg/m2)17.919.63.620.05

U tabeli 2 su prosečne vrednosti varijabli motoričkih sposobnosti za obe grupe ispitanica, kao i rezultati t-testa, tj. F vrednost i značajnost razlika (p).

Tabela 2 Prosečne vrednosti motoričkih sposobnosti sportistkinja i nesportistkinja i nivo statističke značajnosti (p ≤ 0.05).

VarijablaMean (Sportistkinje)Mean (Nesportistkinje)F(1.35)p
PuS (cm)5.533.670.640.07
SuDM (cm)167.7148.10.420.0001
TR12.112.50.090.08
ČT4x10m (sec.)12.613.11.430.01
TLS30m (sec.)4.85.374.310.002

Kod pomenute dve grupe devojčica uočene su statistički značajne razlike na nivou statističke značajnosti (p ≤ 0.05). Najveća razlika između grupa manifestovane su u testu skok u dalj iz mesta (SuDM), gde F vrednost za testiranje značajnosti razlika iznosi 0.42, što daje vrednost značajnosti razlika (p=0.00). Drugi test po jačini diskriminacije grupa je trčanje letećim startom 30m, gde F vrednost iznosi 4.31, što daje vrednost razlika nivoa značajnosti (p=0.01). U testu čunasto trčanje 4x10m, F vrednost je 1.43, što daje vrednost značajnosti razlika (p=0.01). Kod preostala dva testa nije bilo značajnih razlika. U testu taping rukom F vrednost je 0.09, a nivo statističke značajnosti je (p=0.08). U testu pretklon u sedećem položaju, F vrednost je 0.64, nivo statističke značajnosti je (p=0.07). U sličnom istraživanju Mekića (2011), su takođe konstatovane razlike u fleksibilnosti, gde je takođe konstatovana značajna razlika u fleksibilnosti između sportista i nesportista (De Onis & Blossner, 2003; Deurenberg, 1990; Ilbeigi, 2018). Ovakvi rezultati mogu da ukažu na potrebu kreiranja odgovarajućih programa nastave fizičkog vaspitanja, u pogledu strukture (sadržaja) aktivnosti, ali i intenziteta, odnosno potrebnog fizičkog opterećenja za određene uzrasne kategorije dece. Pošto nesportistkinje očigledno zaostaju u pojedinim motoričkim sposobnostima neophodno je za njih kreirati posebne programe koji bi značajnije doprineli razvoju pojedinih motoričkih naročito eksplozivne snage i brzine lokomocije. Osim toga, ti programi treba da utiču i na smanjenje količine masnog tkiva, odnosno poboljšanja BMI. Naravno, tu se otvaraju stalni problemi kao što su: redovnost pohađanja časova fizičkog vaspitanja, aktivnog učešća učenica/ka na časovima, broja časova na nedeljnom nivou, materijalnih uslova za održavanje časova. U svakom slučaju neophodno je da se učenicama nesposrtistkinjma posveti više pažnje u nastavi fizičkog vaspitanja. Kada su u pitanju učenice sportistkinje (i učenici), njihov angažman na časovima fizičkog vaspitanja treba odrediti u skladu sa njihovim fizičkim opterećenjima koje imaju u sportskim klubovima i uskladiti te aktivnosti kao dopunu u njihoovm motoričkom razvoju, ali ponekad više kao aktivnosti oporavka.

Na osnovu dobijenih rezultata u ovoj studiji može se zaključiti da aktivno bavljenje sportom doprinosi boljoj raspodeli masnog tkiva u organizmu. Aktivan trenažni proces doprinosi razvoju određenih motoričkih sposobnosti kao što su snaga (eksplozivna), agilnost i fleksibilnost, neophodne za uspešno bavljenje sportom. Najznačajnija razlika uočena je u testu procene eksplozivne snage mišića opružača nogu, a najniža u testu brzina alternativnih pokreta ruke. Analizirajući razlike motoričkih sposobnosti, između sportistkinja i nesportistkinja, zaključeno je sportistkinje imaju uopšteno bolje rezultate u svih 5 testova od  nesportistkinja. S obzirom na veličinu uzorka, koji je relativno mali i nedovoljnoj ujednačenosti poduzoraka, npr. po socio-ekonomskom statusu i konativno-kognitivnim sposobnostima ispitanica, dobijene rezultate pri zaključivanju trebalo bi uzimati sa određenom rezervom. U svemu ovome škola ima važnu ulogu, posebno fizičko vaspitanje kome bi trebalo da se posveti veća pažnja u razvoju dece, fizičkim sposobnostima ovog uzrasta i boljoj motivisanosti za telesnim – kretanjem vežbanjem. Organizovane i sistemski izvođene telesne i zdravstveno-higijenske aktivnosti imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju pravilnog rasta i razvoja, formiranju pravilnog držanja tela zahvaljujući jačanju mišićnog i koštanog sistema, kao i poboljšanju funkcionisanja krvnog, disajnog i nervnog sistema i organa čula. Svaka aktivnost treba da karakteriše motorička aktivnost dece. Ona treba da se odvija u vedrom raspoloženju, a vežbanje treba da pruži deci radost i zadovoljstvo.

Tekst napisao:

doc. dr Miodrag Milovanović, profesor FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum

LITERATURA

  1. Arulsingh W et al. (2015).  Effects of 12 minutes Bruce protocol sub-maximal exercise on cardiovascular response between athletes and non-athletes International Journal of Therapies and Rehabilitation Research, 4(1), 67-73.
  2. Bencke, J., Damsgaard, R., Saekmose, A., Jorgensen, P., Jorgensen, K., & Klausen, K. (2002). Anaerobic power and muscle strength characteristics of 11 years old elite and non-elite boys and girls from gymnastics, team handball, tennis and swimming. Scandinavian Journal of Medicine and Science in Sports, 12(3), 171-178.
  3. Daniels, S.R., Morrison, J.A., Sprecher, D.L., Khoury, P., & Kimball, T.R. (1999). Association of Body Fat Distribution and Cardiovascular Risk Factors in Children and Adolescents. Circulation, 99(4), 541-545.
  4. De Onis, M., & Blossner, M. (2003). The world health organization global database on child growth and malnutrition: methodology and applications. International Journal Epidemiology32(4), pp. 518-526.
  5. Deurenberg, P., Pieters, J.J.L., & Hautvast, J.G.A.J. (1990). The assessment of the body fat percentage by skinfold thickness measurements in childhood and young adolescence. British Journal of Nutrition, 63(02), 293.
  6. Hardman, K. (2007). Current situation and prospects for physical education in the European Union, European parliament, Brussels.
  7. Ilbeigi, S., Arabshahi, N., & Afyalpour, M.E. (2018). The Comparison of Anthropometrical, Body Structural and Physical Fitness Parameters in Female Athletes and Non-Athletes Student. Ergonomics International Journal, 2(2), 1-9.
  8. Mekić, H., Murić, B., Milić, V., & Mavrić, F. (2011). Razlike u motoričkim sposobnostima učenika sportista i učenika nesportista. Sport Mont Journal, 9(31-33); 586-590.

Leave a comment