Fizičko vaspitanje i fizička aktivnost predstavljaju jedan on najvažnijih faktora u svim dobima života. Fizička aktivnost kod dece igra ključnu ulogu u njihovom psihofizičkom razvoju. U nekim studijama je ustanovljeno da zapostavljanje fizičkog vaspitanja umanjuje kvalitet obrazovanja i ima negativne posledice po javno zdravlje. Fizičko vaspitanje daje učenicima znanje, veštine i razumevanje neophodno za izvođenje različitih fizičkih aktivnosti i za očuvanje fizičke kondicije, (Hardman, 2007). Kod devojaka se period adolescencije prepoznaje se kao posebno izražen faktor rizika za fizičku neaktivnost (Rowland, 1999; Arulsingh et al. 2015; Bencke, et al. 2002). U savremenom svetu je sve više zastupljen sedentarni način života koji može imati negativan uticaj na antropomotoričke sposobnosti, ali i na antropometrijske karakteristike.
U tabeli 1 prikazane su prosečne vrednosti varijabli antropometrijskih karakteristika za obe grupe ispitanica, kao i rezultati t-testa, tj. F vrednost i značajnost razlika (p). Može se videti da nema značajnih razlika u telesnoj masi i telesnoj visini kod pomenutih grupa na nivou statističke značajnosti, dok je razlika između pomenutih grupa u varijabli BMI na granici statističke značajnosti od 0.05.
Tabela 1 Prosečne vrednosti varijabli antropometrijskih karakteristika sportistkinja i nesportistkinja i nivo statističke značajnosti (p ≤ 0.05).
| Varijabla | Mean (Sportistkinje) | Mean (Nesportistkinje) | F (1.35) | p |
| TM (kg) | 46.1 | 50.8 | 5.94 | 0.06 |
| TV (cm) | 160.1 | 160.8 | 0.30 | 0.66 |
| BMI (kg/m2) | 17.9 | 19.6 | 3.62 | 0.05 |
U tabeli 2 su prosečne vrednosti varijabli motoričkih sposobnosti za obe grupe ispitanica, kao i rezultati t-testa, tj. F vrednost i značajnost razlika (p).
Tabela 2 Prosečne vrednosti motoričkih sposobnosti sportistkinja i nesportistkinja i nivo statističke značajnosti (p ≤ 0.05).
| Varijabla | Mean (Sportistkinje) | Mean (Nesportistkinje) | F(1.35) | p |
| PuS (cm) | 5.53 | 3.67 | 0.64 | 0.07 |
| SuDM (cm) | 167.7 | 148.1 | 0.42 | 0.0001 |
| TR | 12.1 | 12.5 | 0.09 | 0.08 |
| ČT4x10m (sec.) | 12.6 | 13.1 | 1.43 | 0.01 |
| TLS30m (sec.) | 4.8 | 5.37 | 4.31 | 0.002 |
Kod pomenute dve grupe devojčica uočene su statistički značajne razlike na nivou statističke značajnosti (p ≤ 0.05). Najveća razlika između grupa manifestovane su u testu skok u dalj iz mesta (SuDM), gde F vrednost za testiranje značajnosti razlika iznosi 0.42, što daje vrednost značajnosti razlika (p=0.00). Drugi test po jačini diskriminacije grupa je trčanje letećim startom 30m, gde F vrednost iznosi 4.31, što daje vrednost razlika nivoa značajnosti (p=0.01). U testu čunasto trčanje 4x10m, F vrednost je 1.43, što daje vrednost značajnosti razlika (p=0.01). Kod preostala dva testa nije bilo značajnih razlika. U testu taping rukom F vrednost je 0.09, a nivo statističke značajnosti je (p=0.08). U testu pretklon u sedećem položaju, F vrednost je 0.64, nivo statističke značajnosti je (p=0.07). U sličnom istraživanju Mekića (2011), su takođe konstatovane razlike u fleksibilnosti, gde je takođe konstatovana značajna razlika u fleksibilnosti između sportista i nesportista (De Onis & Blossner, 2003; Deurenberg, 1990; Ilbeigi, 2018). Ovakvi rezultati mogu da ukažu na potrebu kreiranja odgovarajućih programa nastave fizičkog vaspitanja, u pogledu strukture (sadržaja) aktivnosti, ali i intenziteta, odnosno potrebnog fizičkog opterećenja za određene uzrasne kategorije dece. Pošto nesportistkinje očigledno zaostaju u pojedinim motoričkim sposobnostima neophodno je za njih kreirati posebne programe koji bi značajnije doprineli razvoju pojedinih motoričkih naročito eksplozivne snage i brzine lokomocije. Osim toga, ti programi treba da utiču i na smanjenje količine masnog tkiva, odnosno poboljšanja BMI. Naravno, tu se otvaraju stalni problemi kao što su: redovnost pohađanja časova fizičkog vaspitanja, aktivnog učešća učenica/ka na časovima, broja časova na nedeljnom nivou, materijalnih uslova za održavanje časova. U svakom slučaju neophodno je da se učenicama nesposrtistkinjma posveti više pažnje u nastavi fizičkog vaspitanja. Kada su u pitanju učenice sportistkinje (i učenici), njihov angažman na časovima fizičkog vaspitanja treba odrediti u skladu sa njihovim fizičkim opterećenjima koje imaju u sportskim klubovima i uskladiti te aktivnosti kao dopunu u njihoovm motoričkom razvoju, ali ponekad više kao aktivnosti oporavka.
Na osnovu dobijenih rezultata u ovoj studiji može se zaključiti da aktivno bavljenje sportom doprinosi boljoj raspodeli masnog tkiva u organizmu. Aktivan trenažni proces doprinosi razvoju određenih motoričkih sposobnosti kao što su snaga (eksplozivna), agilnost i fleksibilnost, neophodne za uspešno bavljenje sportom. Najznačajnija razlika uočena je u testu procene eksplozivne snage mišića opružača nogu, a najniža u testu brzina alternativnih pokreta ruke. Analizirajući razlike motoričkih sposobnosti, između sportistkinja i nesportistkinja, zaključeno je sportistkinje imaju uopšteno bolje rezultate u svih 5 testova od nesportistkinja. S obzirom na veličinu uzorka, koji je relativno mali i nedovoljnoj ujednačenosti poduzoraka, npr. po socio-ekonomskom statusu i konativno-kognitivnim sposobnostima ispitanica, dobijene rezultate pri zaključivanju trebalo bi uzimati sa određenom rezervom. U svemu ovome škola ima važnu ulogu, posebno fizičko vaspitanje kome bi trebalo da se posveti veća pažnja u razvoju dece, fizičkim sposobnostima ovog uzrasta i boljoj motivisanosti za telesnim – kretanjem vežbanjem. Organizovane i sistemski izvođene telesne i zdravstveno-higijenske aktivnosti imaju značajnu ulogu u obezbeđivanju pravilnog rasta i razvoja, formiranju pravilnog držanja tela zahvaljujući jačanju mišićnog i koštanog sistema, kao i poboljšanju funkcionisanja krvnog, disajnog i nervnog sistema i organa čula. Svaka aktivnost treba da karakteriše motorička aktivnost dece. Ona treba da se odvija u vedrom raspoloženju, a vežbanje treba da pruži deci radost i zadovoljstvo.
Tekst napisao:
doc. dr Miodrag Milovanović, profesor FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
LITERATURA
- Arulsingh W et al. (2015). Effects of 12 minutes Bruce protocol sub-maximal exercise on cardiovascular response between athletes and non-athletes International Journal of Therapies and Rehabilitation Research, 4(1), 67-73.
- Bencke, J., Damsgaard, R., Saekmose, A., Jorgensen, P., Jorgensen, K., & Klausen, K. (2002). Anaerobic power and muscle strength characteristics of 11 years old elite and non-elite boys and girls from gymnastics, team handball, tennis and swimming. Scandinavian Journal of Medicine and Science in Sports, 12(3), 171-178.
- Daniels, S.R., Morrison, J.A., Sprecher, D.L., Khoury, P., & Kimball, T.R. (1999). Association of Body Fat Distribution and Cardiovascular Risk Factors in Children and Adolescents. Circulation, 99(4), 541-545.
- De Onis, M., & Blossner, M. (2003). The world health organization global database on child growth and malnutrition: methodology and applications. International Journal Epidemiology, 32(4), pp. 518-526.
- Deurenberg, P., Pieters, J.J.L., & Hautvast, J.G.A.J. (1990). The assessment of the body fat percentage by skinfold thickness measurements in childhood and young adolescence. British Journal of Nutrition, 63(02), 293.
- Hardman, K. (2007). Current situation and prospects for physical education in the European Union, European parliament, Brussels.
- Ilbeigi, S., Arabshahi, N., & Afyalpour, M.E. (2018). The Comparison of Anthropometrical, Body Structural and Physical Fitness Parameters in Female Athletes and Non-Athletes Student. Ergonomics International Journal, 2(2), 1-9.
- Mekić, H., Murić, B., Milić, V., & Mavrić, F. (2011). Razlike u motoričkim sposobnostima učenika sportista i učenika nesportista. Sport Mont Journal, 9(31-33); 586-590.