Scroll Top

Karakteristike sportista(atleta) u antičko doba

sportisti

Sportisti ili atlete kao i bogovi su bili pojam ljudske i ženske lepote, uzori i oličenje zdravlja i zdravog načina života. Sam taj čin gledanja neke sportske borbe ili nekog takmičenja, je kod velikog broja ljudi koji su gledali sportiste izazivao osećaj divljenja. Stari Grci su fizičkom vežbanju pridavali veliki značaj. Počinjali su dan tako što su se nagi umivali ispred fontana na raznim trgovima. Brojne pokazne vežbe koje su doprinosile jačanju muskulature, su izvodili na trgovima. Mnogi grčki filozofi su povezivali značaj fizičkog vežbanja sa boljim psihičkim zdravljem. Većina poznatih skulptura pokazuje nage muške ili ženske figure sa izvajanim telima i one postaju i ideali lepote u novo doba. Većina takvih skuplutra i slika nastala je u XIII i XIV veku. [1]

acropolis

Kao i u današnje vreme, gde je prava retkost da sportista recimo u tri ili četiri atletske discipline osvoji zlatne medalje na Olimpijskim igrama i u antičkoj Grčkoj atleta koji bi pobeđivao u sve tri discipline je bio prava retkost. Atleta koji bi uradio takav podvig zvao se “triastes” ili tripler (u literaturi se može naći i termin triakter).[2] 

U svoj bogatoj istoriji Stari Grci su uspevali da povežu istoriju i tradiciju, ratovanje i sport. Primer je današnji maraton koji je podsetnik na veliku grčku pobedu, gde je poznati atinski trkač Filipid trčao od helenskog polisa Maratona do Atine 42.195m da bi obavestio narod da su Grci pobedili Persijance u bitci kod Maratona 490. godine pre nove ere. U znak sećanja na njega i tu istorijsku pobedu održavaju se maratoni. [3]

Prema zapažanjima Šiljka, koliko su u Atini isticali važnost fizičke spremnosti mladića koji su bili regrutovani u vojnike govore nalazi koji ističu svakodnevno treniranje pod budnim nadzorom vaspitača koji su imali posebne programe treninga, kao i metode. Da bi se održala fizička spremnost vojnika u Atini su održavana razna takmičenja. Međutim jedno poznato takmičenje koje je osim mladića uključivalo i takmičenje devojaka zvalo se ’’Panatenejske igre’’ koje su se održavale u posebnim sportskim objektima.

Kada bi neki atleta postigao takav uspeh, jedini način da za njegov uspeh sazna puno ljudi, je bio da su atlete posle osvojene pobede trčali po čitav dan da bi obavestili svoj grad o pobedi. Na primer u to vreme čuveni trkač bio Agej iz Arga, koji je na 113–im olimpijskim igrama (328. g. p.n.e.) posle pobede u Dolihosu trčao preko Arkadskih planina do Arga, gde je stigao uveče, da bi objavio svoju pobedu. [4]

olympia

Može se zaključiti da su najslavnije atlete Olimpije bili: 12 pobeda: Leonida s Rodosa (164-152), trčanje; 10 pobeda: Heriodor iz Megare (328-292) trubači; 8 pobeda: Hermogen iz Ksanfa /Likija/ (81-89.n.e), trčanje;7 pobeda: Astil iz Krotona (488-480), trčanje; hoplit 7 pobeda: Nikol iz Sparte (100-96), trčanje; 6 pobeda: Hiposten iz Sparte (632, 624-608), rvanje; 6 pobeda: Milon iz Krotona (540,532-516), rvanje. [5]

Tekst napisao:

doc. dr Miodrag Milovanović

Reference:

  1. Reese Adam; Rickerson Eric (2000): Ancient Greek Women Athletes.Athens:Ideotheatron, 48.
  2. Ilić Stefan (1984/1994): Istorija fizičke kulture – Staro doba i srednji vek. Beograd: 65-77.
  3. Kordić Mile (2002): Dušan Silni. Beograd: Knjiga komerc, 153.
  4. Γιαννακη, Β.Θ. (1979): Αρχαιογνωσια – φιλοσοφια αγονιστικης. Αθηνα: Παιανια Αττικης, 154-155.
  5. Gillet Bernard (1960/1970): Histoire du sport, prevod sa francuskog Karla Budora. Zagreb: Matica Hrvatska, 46-47.
  6. Rostovcev Mihail (1990): Istorija staroga sveta (Grčka, Rim). NoviSad: Matica srpska, 273-301.

Leave a comment