Sportsko tržište predstavlja jedan od najbrže rastućih grana industrija. Ulaganje u sport donosi višestruk povraćaj uloženog novca što otvara nove mogućnosti investiranja i razvoja inovacija. Razvoj preduzetništva preko sportskog tržišta kroz investicije obuhvata više sektora: profesionalni sport, infrastrukturu, medijska prava, sportsku tehnologiju, marketing i sponzorstva.
Ekonomski efekti investicija u sportobuhvataju rast tržišta sporta (globalno tržište > 700 milijardi $ u 2023). Ulaganjem u sport dolazi do povećavanja sportske infrastrukture – stadioni, hoteli, aerodromi (posebno kod mega sportskih događaja) što dovodi do otvaranja novih radnih mesta i zapošljavanja (hiljade radnih mesta u sektoru sporta, turizma, marketinga). Sve zajedno dovodi do globalne vidljivosti – države koriste sport za “brendiranje nacije” (npr. Katar kroz FIFA SP 2022, Pariz OI 2024).
Razvoj sporta možemo podeliti kroz različite četiri faze:
Faza 1: Amaterski period (do 1950-ih) – Sport funkcioniše pretežno kao neprofitna aktivnost, uz minimalna ulaganja (država, entuzijasti). Takmičenja su se finansirala iz članarina i donacija.
Faza 2: Komercijalizacija i masovni mediji (1950–1990) – Uvođenje TV prenosa → ogroman skok popularnosti sporta. Klubovi i savezi počinju da prodaju TV prava i ulaze u sponzorske ugovore. Formiraju se profesionalne lige (NBA, NFL, UEFA takmičenja). Počinju privatne investicije u klubove i lige.
Faza 3: Globalizacija sporta (1990–2010) – Velike kompanije (Nike, Adidas, Coca-Cola, Emirates…) ulažu milijarde dolara/evra u sport. Pojavljuju se mega-transferi i profesionalni menadžment. Klubovi postaju brendovi (npr. Real Madrid, Manchester United). Sportski biznis ulazi na berze dok sport postaje investiciona kategorija.
Faza 4: Digitalizacija i fondovske investicije (2010–danas) – Ulazak hedge fondova, venture capital fondova i država (npr. Saudijski PIF u Newcastle, Katar u PSG) na globalna sportska tržišta. Investicije u e-sport, sports tech, fan engagement platforme; blockchain i NFT-ove; sportske analitike, biometriju, data science.
Negativna strana ulaganja u sport dovodi do rastuće nejednakosti – elitni sportisti i klubovi postaju ultra-bogati, dok amaterski sport stagnira. Preterana komercijalizacija sporta dovodi do zanemarivanja tradicije, lokalne zajednice, fair-play principa. Preteranom sportskom ponudom stvara se zavisnost od TV prava: klubovi postaju ranjivi ako se tržište zasićuje. Iz ugla etike i geopolitike imamo je nastao izraz “sportswashing” – korišćenje sporta da se prikriju kršenja ljudskih prava (npr. Saudijska Arabija, Kina). Investicije su ključni motor razvoja savremenog sportskog tržišta. Od skromnih stadiona do globalnih sportskih imperija – ulaganja su omogućila profesionalizaciju, inovacije, ekspanziju publike ali i mnoge izazove koji zahtevaju pažljivo upravljanje.
Autor:
doc. dr Igor Radošević, profesor na FFKMS, menadžment u sportu na Univerzitetu Singidunum