Sportsko srce vs. hipertrofična kardiomiopatija – tanka granica između fiziološke adaptacije i patologije
Hipertrofična kardiomiopatija (HCM) je jedan od najčešćih uzroka iznenadne smrti kod mladih sportista. U osnovi HCM su promene u strukturi srčanog mišića koje mogu dovesti do malignih poremećaja ritma.
Glavna patološka karakteristika HCM je neuređenost miocita (ćelija srčanog mišića), u kojoj postoje izražene varijacije u obliku, veličini i rasporedu ćelija. Ove promene potencijalno mogu dovesti do nehomogene električne provodljivosti koja može izazvati smrtonosne aritmije.
Uzimajući ovu činjenicu u obzir, sportisti sa dijagnozom HCM nemaju pravo da učestvuju u takmičarskom sportu.
Dijagnoza ovog poremećaja je izazovna zbog kliničkih karakteristika koje se preklapaju sa onima koje se odnose na fiziološue hipertrofiju miokarda i kontroverzi o najprikladnijim metodama skrininga. Nekoliko kliničkih karakteristika može pomoći u razlikovanju HCM od srca sportiste: nedostatak regresije hipertrofije miokarda nakon perioda višenedeljnog mirovanja, end-dijastolni prečnik leve komore < 45 mm, povećanje leve pretkomore, bizarni obrasci na elektrokardiogramu, maksimalna potrošnja kiseonika < 50 mL/kg/min i porodična istorija HCM. Štaviše, kod vrhunskih sportista obično se javlja dilatacija leve komore (krajnji dijastolni prečnik > 55 mm) pored adaptivne fiziološke hipertrofije. Debljina zida leve komore između 13 i 15 mm stavlja sportistu u tzv. “sivu zonu“ što je veoma teška situacija za lekara da odluči da li sportista ima HCM ili samo fiziološku adaptaciju na određeni nivo fizičke aktivnosti. U ovom slučaju treba uraditi dalja istraživanja kako bi se HCM razlikovao od srca sportiste kao što su: magnetna rezonanca srca sa kontrastom i kliničko genetsko testiranje.
Činjenica da je iznenadna smrt obično jedini simptom HCM ukazuje na važnost detaljnog i predtakmičatskog skrininga i redovnog praćenja sportista za koje se sumnja na HCM („siva zona“).
Da li sportista sa promenama koje potencijalno ukazuju na HCM ima pravo da se bavi takmičarskim sportom ili ne, veoma je teška odluka koju treba da donesu lekari. Pogrešna odluka može dovesti do iznenadne smrti ili neopravdanog završetka jedne profesionalne karijere.
Autor:
Tamara Stojmenović
Profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum