Scroll Top

Analiza gaziranih sokova

pexels-karolina-grabowska-4195603

Ako pitate ljude šta je to loše u vezi gaziranih sokova, većina će reći da su puni štetnih materija, neko se malo jezički saplete pa kaže – imaju toksine, oni malo veštiji kažu da sadrže dosta aditiva, veštačkih materija isl. Zapravo, to je samo delom tačno. Gazirani sokovi sadrže fosfornu kiselinu, zatim neka gazirana pića imaju natrijum benzoat, ali to nije razlog što gazirane sokove izjednačavamo sa nezdravom ishranom.

Ovi sokovi sadrže oko 10 grama šećera na 100 ml tečnosti. I interesantno je da je Hajl Gebrselasije inače svetski poznat maratonac tokom svoje najuspešnije trke za osvežavanje koristio rastvor koji je veoma sličan ovim sokovima kada je u pitanju sadržaj šećera. Naime popio je litar i po vode sa 150 grama rastvorenog šećera, a trka je trajala nešto preko dva sata. Međutim, poslednje što bi trebalo da zaključimo iz ovog primera jeste da je gazirani sok sportsko piće, kao što se i reklamira. I sigurno da je Hajl Gebrselasije tokom dva sata trčanja mogao sebi da priušti 1,5 litar slatke tečnosti, a sasvim sigurno gazirani sok neće one neaktivne učiniti sportskim tipovima.

Kada govorimo o štetnosti gaziranih slatkih sokova, postoji nekoliko stavki na koje treba da obratimo pažnju:

Ovi sokovi su gazirani, što znači da sadrže ugljen dioksid, a to znači da taj ugljen dioksid prelazi u krvotok iz želuca jer je sitan molekul, što nije dobro. Zašto nije dobro? Zato što disanje ima ulogu da izbaci ugljen dioksid, a mi ga kroz gazirana pića vraćamo u telo. Dakle, time što koristimo gazirana pića, mi sabotiramo disanje i normalnu razmenu gasova.

Ovi sokovi sadrže šećerni sirup, a poslednjih par godina, to je pretežno visokofruktozni šećerni sirup proizveden od kukuruza jer je jeftiniji od šećera. Šećerni sirup je veoma opasan za zdravlje jer je u tečnoj formi, i sadrži proste ugljene hidrate, što znači da momentalno prodire u krvotok. Dakle, šećerni rastvori daju brži skok šećera u krvi nego šećer u čvrstom stanju. Drugo, bilo da sadrže glukozu ili fruktozu, ovi šećeri se prerađuju u jetri. U jetri se fruktoza konvertuje odnosno pretvara u glukozu, a glukoza se skladišti u formi glikogena ili se otpušta u krv. Dakle, jetra je fabrika kroz koju prolazi sve što mi unesemo hranom. Sad zamislite fabriku koja je pravljena u vreme praistorije i ima kapacitet da preradi 30 grama šećera dnevno, a mi saspemo u nju 30 grama šećera u roku od par minuta. Šta se dešava? Dolazi do kolapsa, a taj kolaps se u dužem vremenu manifestuje kao masna degeneracija jetre. Dakle, jetra jednostavno nije pravljena za prijem šećernih bombi kao što su gazirani sokovi. Ako odete kod lekara na primer i on Vam konstatuje masnu degeneraciju jetre, i kažete da ne pijete previše alkohola, prvo pitanje koje će uslediti je – pijete li gazirane sokove? Jer usled uzimanja gaziranih slatkih sokova, jetra je na udaru, zatrpana šećerom sa kojim se nikad tokom evolucije nije srela, za koji nije formirana, ona počinje da se razboljeva, i polako preko masne degeneracije kreće prema cirozi.

Kada šećer prođe jetru i dospe krvotok, onda je pankreas u šoku. On se bori da izluči dovoljno insulina kako bi regulisao nivo šećera u krvi, a kao ni jetra, ni pankreas nije navikao da izlazi na kraj sa ovim neprirodno visokim prilivom šećera. Veliki porast šećera je obično praćen velikim padom, te vrlo brzo osetimo glad i žudnju za slatkim, a to je posledica toga što pankreas ne uspeva da precizno i efikasno reguliše šećer u krvi. Iz ovog je jasno gazirani sokovi dovode do insulinske rezistencije, dijabetesa i gojaznosti zbog visokog insulina. Ali tu nije kraj. Skoro je izašlo istraživanje koje govori o tome kako visoko-fruktozni kukuruzni sirup iz gaziranih sokova oštećuje bubrege, povećava šansu za reumatoidni artritis kod mladih ljudi ispod 30 godina, povećava šansu za astmu, a u životinjskim studijama je pokazano da utiče na maligne bolesti, konkretno creva. Za sada toliko, ali dokazi se tek nakupljaju, pa će ih biti još. Uz to sve, šećeri, bilo glukoza ili fruktoza izazivaju dopaminsku zavisnost, tako da vremenom postajemo željni sve veće količine gaziranih, tečnih slatkiša. 

I sad na kraju poslednji ali ne nevažan argument. Gazirani sokovi nisu hrana. Uz energiju, hrana bi trebalo da sadrži hranljive materije, a to su vitamini, minerali i proteini. Dakle, osim što nam služi za unos energije, hrana nam služi i za unos važnih gradivnih i zaštitnih elemenata. Gazirani sok ima samo energiju. Tako da nam uzimanjem soka otkucava “taksimetar” odnosno kaloriometar za taj dan, a kada je u pitanju zdravlje, mi još uvek stojimo u mestu. 

Tekst napisala:

Prof. dr Svetlana Stanišić , jedna je od profesorica koja predaje na FFKMS, jedinom fakultetu za sport na Univerzitetu Singidunum.

Related Posts

Leave a comment