Sportske sekcije – nekada omiljena vannastavna školska aktivnost učenika, ili bolje rečeno omiljena razonoda učenika, koji su sa nestrpljenjem čekali kraj „radnog školskog dana“ kako bi što pre otrčali do fiskulturne sale i uključili se u rad izabrane sportske sekcije, danas gotovo da ne postoje. Svakako, jedan od glavnih razloga za popularnost sportskih sekcija ležao je u tome da su sva školska deca, bez obzira na talenat i socioekonomski status imala mogućnost da se uključe u rad sportskih sekcija (Gadžić, 2019).
Formalno, u školskom sistemu postoji prostor za funkcionisanje sportskih sekcija jer prema Uputstvu za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja (ZUOV, 2018), sekcije se formiraju prema interesovanju učenika. Nastavnik kreira poseban program rada s obzirom na materijalne i prostorne uslove rada, uzrasne karakteristike i sposobnosti učenika. Ukoliko je neophodno, sekcije se mogu formirati prema polu učenika. Učenik se u svakom trenutku može uključiti u rad sekcije. Međutim, praksa pokazuje sasvim drugačiju sliku (grafikon 1.)
Grafikon 1. Procenat učenika koji pohađa školske sportske sekcije u gradovima
Podaci iz Izveštaja o sprovođenju Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014 – 2018. godine pokazuju da su školske sportske sekcije u praksi gotovo „izumrle“ što je tužna stvarnost (Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, 2015).
Siguran sam da se svaki pravi, posvećeni, pedagog fizičke kulture koji je učestvovao u radu sekcija seća barem jednog talntovanog učenika koji je svoj talenat pokazao upravo u školskoj sportskoj sekciji i kasnije ga ispoljio u sportskom klubu. Takođe, školske sportske sekcije kroz prikladan pedagoški pristup nastavnika omogućavaju učešće u sportu uz bezuslovan i jednak tretman svih učenika – talentovanih, netalentovanih, spretnijih, manje spretnih itd.
Činjenica da školske sportske sekcije spadaju u vannastavne aktivnosti (dakle neobavezne i nastavnicima neplaćene) u praksi najčešće znači da se one i ne održavaju, a da se školske sale posle časova izdaju sportskim klubovima ili rekreativcima u komercijalne svrhe. Takva praksa je bila čest predmet polemika poslednjih nekoliko godina, ali suštinski ništa se nije promenilo, tako da je ova problematika i danas više nego aktuelna i zahteva pravično rešenje – vraćanje besplatnog sporta školskoj deci!
Autor:
Prof. dr Aleksandar Gadžić, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
Reference
- Gadžić A. (2019). Teorija i metodika fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Beograd: Univerzitet Singidunum.
- ZUOV. (2018). http://zuov.gov.rs/nastavni-planovi-i-programi/
- Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije (2015). Izveštaju o sprovođenju Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji za period 2014 – 2018. godine i Akcionog plana za njenu primenu, izveštajni period 2015. godina.