Scroll Top

Najvažniji zdravstveni aspekti fizičkog vaspitanja dece i omladine

pexels-cottonbro-studio-9648764

 

Na globalnom nivou, postoji opravdana zabrinutost da deca sve više žive sedentarnim načinom života, da su sve gojaznija i da usvajaju sve više loših navika koje mogu da im ugroze zdravlje (Carson et al., 2010; World Health Organization, 2012) Štaviše, istraživanja pokazuju da su deca manje fizički aktivna i fizički spremna nego ikada ranije (American Academy of Pediatrics, 2016). Važnost prevencije gojaznosti u doba adolescencije je dobro dokumentovana, a u obimnom istraživanju, sa ponovljenim merenjima nakon 55 godina, utvrđeno je da prekomerna telesna težina u adolescentnom uzrastu predstavlja značajan prediktor širokog spektra zdravstvenih poremećaja (Wang & Lobstein, 2006).

pexels-jessica-lewis-creative-4200824

            Da bi se utvrdile relacije između nivoa fizičke aktivnosti u ranom uzrasnom dobu kao što je detinjstvo i zdravstvenog statusa u kasnijem životnom dobu (npr. adolescenciji), sprovode se longitudinalna istraživanja. Ovakva istraživanja su retka i skupa, ali rezultati tih istraživanja su pouzdaniji i samim tim postaju veoma značajni. Jedno takvo istraživanje sprovela je grupa finskih autora na nasumičnom, reprezentativnom uzorku od 3596 dečaka i devojčica uzrasta od 3. do 18. godina. Inicijalna merenja su izvršena 1980. godine, a ponovljena merenja su obavljena 1986, 1992, 2001, i 2007. godine. Rezultati istraživanja su pokazali da se fizički aktivni životni stilovi razvijaju od najranijeg uzrasta i da je stabilnost fizički aktivnog obrasca ponašanja umerena do visoka tokom životnog perioda od detinjstva do odraslog doba (Telama et al., 2014).

           pexels-julia-m-cameron-8841084 Kada je u pitanju povezanost fizičke aktivnosti sa kardiovaskularnim rizicima, odnosno oboljenjima, istraživanje na reprezantativnom uzorku dece i omladine uzrasta od 6. do 19. godina, pokazalo je da je nivo fizičke aktivnosti pouzdan prediktor kardiometaboličkih rizika (Carson & Janssen, 2011).

            Poznato je da se najveća mineralna gustina kostiju kod većine ljudi dostiže u trećoj dekadi života i da je pod uticajem genetike, fizičke aktivnosti, ishrane (posebno unosa kalcijuma) i hroničnih oboljenja za vreme detinjstva i adolescencije. U većem broju longitudinalnih studija utvrđen je značajan efekat fizičke aktivnosti tokom godina rasta i razvoja kod dečaka i devojčica na jačinu i mineralnu gustinu kostiju (Hind & Burrows, 2007; Tan et al., 2014; Behringer et al., 2014).

            Postoji veliki broj istraživanja u kojima je potvrđen pozitivan uticaj fizičke aktivnosti na psihološko zdravlje i većina tih istraživanja su transferzalnog karaktera. Iz tog razloga nije moguće sa sigurnošću utvrditi uzročno – posledičnu vezu u istraživanim pojavama. Međutim, rezultati istraživanja nedvosmisleno su potvrdili da fizički aktivnija deca imaju viši nivo samopouzdanja i zadovoljstva životom (Stubbe et al., 2007). Takođe, takva deca su imala niži nivo anksioznosti, depresije i stresa (Parfitt & Eston, 2005). Fizička aktivnost, a posebno aktivna igra, doprinosi neuralnom i psihosocijalnom razvoju (Yin et al., 2005).   

        pexels-rodnae-productions-8336927    Sve navedene informacije predstavljaju samo mali deo saznanja o koristima fizičkog vežbanja i nastave fizičkog vaspitanja, a svaki iskreni pedagog fizičke kulture, kontinuirano i sa zadovoljstvom, treba da prenese što više korisnih informacija o vežbanju i zdravom načinu života učenicima. Zato treba koristiti svaku priliku: na redovnoj nastavi, sekcijama, školskim sportskim takmičenjima, u slobodnom razgovoru, jer učenici sigurno umeju da prepoznaju iskren i dobronameran savet.

Tekst napisao:

Prof. dr Aleksandar Gadžić           

Reference

  1. Carson, V., Clark, D., Ogden, N., Harber, V., & Kuzik, N. (2010). Short-term influence of revised provincial accreditation standards on physical activity, sedentary behavior, and weight status in Alberta, Canada child care centers. Early Childhood Education Journal, 43(6), 459–465.
  2. World Health Organization. (2012). Obesity and overweight fact sheet. Preuzeto sa http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs311/en/
  3. American Academy of Pediatrics. (2016). Early Childhood: 1–4 years. Preuzeto sa http://www.brightfutures.org/physicalactivity/pdf/EarlyChild.pdf.
  4. Wang, Y., & Lobstein, T. (2006). Worldwide trends in childhood overweight and obesity. Int J Pediatr Obes., 1, 11– 25.
  5. Telama, R., Yang, X., Leskinen, E., et al. (2014). Tracking of physical activity from early childhood through youth into adulthood, Medicine & Science in Sports & Exercise, 46(5), 955-962.
  6. Carson, V., & Janssen, I. (2011). Volume, patterns, and types of sedentary behavior and cardio- metabolic health in children and adolescents: A crosssectional study. BMC Pub Health., 11, 274.
  7. Tan, V.P., Macdonald, H.M., Kim, S., et al. (2014). Influence of physical activity on bone strength in children and adolescents: A systematic review and narrative synthesis. J Bone Min Res., 29, 2161– 2181.
  8. Behringer, M., Gruetzner, S., McCourt, M., & Mester, J. (2014). Effects of weightbearing activities on bone mineral content and density in children and adolescents: A meta- analysis. J Bone Min Res., 29, 467– 478.
  9. Hind, K., & Burrows, M. (2007). Weight-bearing exercise and bone mineral accrual in children and adolescents: A review of controlled trials. Bone., 40, 14– 27.
  10. Stubbe, J.H., Moor, M.H.M., Boomsma, D.I., & Gues, E.J.C. (2007). The association between exercise participation and well- being: A co- twin study. Prev Med., 24, 148– 152.
  11. Parfitt, G., & Eston, R.G. (2005). The relationship between children’s habitual activity level and psychological well- being. Acta Paediatr., 94, 1791– 1797.
  12. Yin, Z.N., Davis, C.L., Moore, J.B., & Treiber, F.A. (2005). Physical activity buffers the effects of chronic stress on adiposity in youth. Ann Behav Med., 29, 29– 36.

Leave a comment