Funkcionalni trening predstavlja oblik fizičke aktivnosti koji se zasniva na izvođenju pokreta sličnih svakodnevnim aktivnostima čoveka. Za razliku od izolovanih vežbi koje aktiviraju samo jednu mišićnu grupu, funkcionalni trening uključuje više zglobova i mišića istovremeno, čime doprinosi unapređenju koordinacije, ravnoteže, snage i pokretljivosti. Ovakav način vežbanja postaje sve popularniji zbog pozitivnog uticaja na kvalitet života i prevenciju povreda (Behm & Colado, 2012).
Savremeni način života karakteriše veliki broj sati provedenih u sedećem položaju, što dovodi do smanjene mobilnosti zglobova, slabosti mišića trupa i pojave bolova u leđima i vratu. Funkcionalni trening ima važnu ulogu u rešavanju ovih problema jer poboljšava obrasce pokreta koji se koriste tokom svakodnevnih aktivnosti kao što su hodanje, podizanje tereta, penjanje uz stepenice ili održavanje pravilnog držanja tela (Cook, 2010).
Vežbe funkcionalnog treninga uključuju čučnjeve, iskorake, sklekove, plank, rotacije trupa i različite vežbe ravnoteže. Ove aktivnosti razvijaju stabilnost centralnog dela tela („core“), što omogućava efikasnije i sigurnije izvođenje pokreta. Poseban značaj ima unapređenje mobilnosti kukova, ramena i kičmenog stuba, jer upravo ograničena pokretljivost ovih regija često dovodi do nepravilnog držanja i povreda (tabela 1).
Jedna od najvećih prednosti funkcionalnog treninga jeste njegova prilagodljivost različitim populacijama. Sportisti ga koriste za unapređenje performansi, starije osobe za očuvanje ravnoteže i prevenciju padova, dok rekreativci kroz ovaj vid treninga poboljšavaju opštu fizičku spremnost. Vežbe se mogu izvoditi sa sopstvenom težinom tela, ali i uz korišćenje rekvizita poput medicinki, elastičnih traka ili kettlebell tegova.
Pored razvoja snage i izdržljivosti, funkcionalni trening doprinosi poboljšanju neuromišićne koordinacije, odnosno sposobnosti organizma da efikasno povezuje rad nervnog sistema i mišića. Ova adaptacija omogućava preciznije i sigurnije izvođenje svakodnevnih pokreta, ali i bolju reakciju tela u situacijama koje zahtevaju brzu promenu pravca ili održavanje ravnoteže. Istraživanja pokazuju da redovan funkcionalni trening može značajno smanjiti rizik od povreda kod rekreativaca i sportista, posebno u predelu donjeg dela leđa i kolena (Boyle, 2016).
Pravilno izvođenje pokreta od ključnog je značaja za postizanje željenih rezultata. Tokom treninga potrebno je održavati neutralan položaj kičme, kontrolisati disanje i izvoditi pokrete kroz pun obim pokreta. Postepeno povećavanje opterećenja i intenziteta omogućava organizmu adaptaciju i smanjuje mogućnost nastanka povreda.
Pored fizičkih benefita, funkcionalni trening pozitivno utiče i na psihološko stanje pojedinca. Redovna fizička aktivnost doprinosi smanjenju stresa, povećava nivo energije i poboljšava koncentraciju. Osobe koje redovno vežbaju često razvijaju zdravije životne navike, uključujući pravilniju ishranu i kvalitetniji san (Warburton & Bredin, 2017).
Funkcionalni trening predstavlja efikasan i praktičan način unapređenja svakodnevne pokretljivosti i kvaliteta života. Razvijanjem snage, stabilnosti, koordinacije i mobilnosti, ovaj oblik treninga omogućava lakše obavljanje svakodnevnih aktivnosti i smanjuje rizik od povreda. Uz pravilno planiranje i redovno vežbanje, funkcionalni trening može imati dugoročne pozitivne efekte na fizičko i mentalno zdravlje.
Tekst napisao:
dr Miodrag Milovanović, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
Literatura:
- American College of Sports Medicine (2018). ACSM’s Guidelines for Exercise Testing and Prescription.
- Behm, D. G., & Colado, J. C. (2012). The effectiveness of resistance training using unstable surfaces and devices for rehabilitation. International Journal of Sports Physical Therapy, 7(2), 226–241.
- Boyle, M. (2016). New Functional Training for Sports. Human Kinetics.
- Cook, G. (2010). Movement: Functional Movement Systems. On Target Publications.
- Warburton, D. E., & Bredin, S. S. (2017). Health benefits of physical activity: a systematic review of current systematic reviews. Current Opinion in Cardiology, 32(5), 541–556.
