Trening i obučavanje igrača u vaterpolu zahteva kontinuirani i sistematski rad u bazenu tokom čitave godine. Posebna pažnja tokom treninga se usmerava na uvežbavanje tehničkih (specifične lokomotorne kretnje) i psihomotornih sposobnosti, koje dolaze do izražaja u tehničko-taktičkom delu igre u vodi. Moderni vaterpolo zahteva svestranu sportsku ličnost koja se razvija u pionirskim i omladinskim vaterpolo školama u kojima se vaterpolisti sistematskim, stručnim i planskim radom uključuju u proces sportskog treninga i stiču osnovna znanja iz teorije, tehnike i taktike vaterpola (Marković, 2019).
Zbog specifičnosti zahteva vaterpolo igre, antropometrijskih i fizioloških karakteristika dečijeg organizma, bazična tehnika uči se primenom prostih vežbi. Elementi tehnike se prvo opisuju i demonstriraju u celini, a kasnije se uvežbavaju, uz korekciju grešaka od strane trenera. Ukazivajući na greške, trener često koristi analitičku metodu. Posebno je značajno da početnici pravilno nauče osnovne kretanje u igri — vaterpolo kraul i elemente tehnike s loptom: vođenje lopte, podizanje lopte iz vode na ruku, hvatanje i dodavanje lopte na ruku i osnovne udarce na gol (Okičič i sar., 2011). U početku bazične elemente treba uvežbavati posebno, pa u sklopu igre (u početku bez napadača, a kasnije uz poluaktivnog protivnika). Trenažni proces podrazumeva uvežbavanje elementa kroz različite igre i primenjuje se metoda situacionog vežbanja (igrom na jedan ili dva gola).
U razradi godišnjeg makrociklusa obavezno je usklađivanje sa kalendarom takmičenja u zimskom i letnjem delu sezone (dvociklični ili trociklični). Svaki makrociklus sadrži pripremni, takmičarski i prelazni period. Planom se teži da igrači postignu najbolju sportsku formu (različitim metodama sportskog treninga) za vreme održavanja najvažnijih takmičenja. U prvom delu pripremnog perioda naročito se radi na razvijanju funkcionalnih sposobnosti primenom metode kontinuiranog i intervalnog treninga. U zavisnosti od nivoa pripremljenosti igrača menja se dužina deonica, broj ponavljanja, trajanje pauze i intenzitet plivanja. Intervalnom metodom treninga utiče se na razvoj brzine i izdržljivosti (sposobnosti koje su dominantne u savremenom vaterpolu).
Vaterpolisti podnose intenzivne napore anaerobnog i aerobnog rada, koji se sastoje od intezivnog plivanja u različitim pravcima i izvođenje specifičnih vaterpolo elemenata sa i bez lopte u mestu i kretanju (Trivun, 2009). Skraćivanjem vremena za napad od neograničenog do današnjih 25 sekundi, brze tranzicije iz odbrane u napad i puno duela, vaterpolo se svrstava u dinamičnu igru, čvrstu u odbrani, sa više napada, preciznih šuteva i golova.
Autor:
dr Vladan Marković, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum