Scroll Top

KOMUNIKACIJA U SPORTU

pexels-brett-sayles-1426044

Iako je komunikacija veština među ljudima koja je stara koliko i sam ljudski rod, njeno konstantno menjanje prilagođavalo se i promenama nastalim u društvu. Savremeno društvo se bazira na četiri temeljna načela komunikacije. Opažanje i očekivanje, postavljanje zahteva, te je u velikoj meri u suprotnosti s informacijom, a opet u međusobnoj zavisnosti. Informacija je pretpostavka komunikacije i uvek je kodirana tj.,komunikacija može da ne zavisi od informacije. Proizlazi da najsavršenija komunikacija može biti čisto „podeljeno iskustvo“ bez ikakve logike, pa stoga, primat ima percepcija, a ne informacija – za komunikaciju je potrebno zajedničko iskustvo. Evidentno je da u globalnom socijalnom društvu nauka kao racionalni oblik društvene svesti, čija je osnovna društvena funkcija da na temelju proverenih saznanja komunicira s predmetom saznanja i s onima kojima je to saznanje namenjeno, na specifičan način predstavlja bitan segment komunikacionog sistema. Komuniciranje se kao proces stvaranja, prenošenja i korišćenja informacija, operacionalizuje preko promena koje nastaju kod stvaraoca, prenosioca i subjekata komuniciranja, zatim promene koje nastaju u strukturi informacije I promena koje su rezultat samog procesa komuniciranja. Komuniciranje kao proces razmene informacija ima svoju etiologiju u dimenziji sporta. U etiološkom smislu komuniciranje je dimenzija sportskog ponašanja, a sportsko komuniciranje dimenzija sporta. Sportsko komuniciranje je proces stvaranja, prenošenja i korišćenja sportskih informacija radi donošenja sportskih odluka, te prenošenja i ugrađivanja sportskih odluka u sportski sistem, odnosno njihovog razlaganja procesom poslovanja.

Jedan od bitnih faktora uspešnog upravljačkog sistema je i koncepcija komuniciranja koja se manifestuje kroz pitanja kao što su:
1. Kada koga informisati?
2. Ko to mora uraditi?
3. Šta se želi tražiti i od koga?


Efektivnu koncepciju sportskog komuniciranja moguće je ostvariti povećanjem stepena povezanosti, informisanošću putem štampe i informisanošću javnosti sa boljim obostranim razumevanjem. Pri tome su važne i određene pretpostavke poput opšte i sportske kulture kojima se oplemenjuje i usmerava sport, timovi i pojedinci. S aspekta delatnosti, komunikacije čine temelj informacija o aktivnostima, elementima tih aktivnosti i o odnosima između aktivnosti, u strukturi delatnosti, između delatnosti i sistema, i između sistema. Svi se odnosi temelje na relevantnim informacijama o njima samima jer sportska delatnost, kao polazna sociološka kategorija, svoje elemente formira u konstelaciji autonomnih sociogenih faktora, kao i mikro i makro-relacija.

Sasvim je očigledno kako je raspon medijskih mogućnosti izrazito širok i stalno raste, ali i uz spoznaju o fenomenu isprepletenosti, ipak se može razmišljati o usmenim, pisanim, vizualnim ili elektronskim (koji često kombinuju nekoliko medijskih tipova) medijskim kategorijama:
• Usmeni mediji. Ova vrsta medija uključuje razgovore licem u lice, intervjue, govore, lične prezentacije i sastanke, čime se poslovnim komunikatorima omogućava komunikaciona delotvornost visokog stepena kroz vidljivost, čujnost i obostrano reagovanje. Usmena komunikacija je najbolja kada treba ohrabriti interakciju, izraziti osećanja ili pratiti emocionalne reakcije.
• Štampani mediji. Pisane poruke mogu imati razne oblike, od tradicionalnih memoranduma, preko pisma, do preciznih izveštaja koji kvalitetom svoje izrade konkurišu časopisima.
• Vizuelni mediji. Za brojne sportske komunikatore vizualni su elementi dominantni i potpomognuti malim količinama teksta. U tom kontekstu, vizualnim medijima može se smatrati svaki oblik u kome jedan ili više vizualnih elemenata igra središnju ulogu u prenošenju sadržaja poruke. Poruke kombinovane snažnim vizualnim elementima s podupirućim tekstom mogu biti delotvorne, posebno u opisivanju kompleksnih ideja i procesa, smanjivanju komunikacionih barijera smanjivanjem potrebe jezičke obrade, kao i čisto tekstualnih opisa ili objašnjenja.
• Elektronički mediji. Raspon elektroničkih medija je veliki i kontinuirano nastavlja da raste, od telefonskih poziva i podkastova do blogova, vikija, e-pošte i tekstualnih poruka. Korišćenje elektroničkih medija može povećati uzbuđenje i vizualnu privlačnost svojom interaktivnošću, animacijom, zvučnim i video zapisom.
U savremenom sportu, od elektronskih medija najčešći su:
• Elektronske verzije usmenih medija (telefonski pozivi, telekonferencije, poruke glasovne pošte, audio snimci, glasovno sintetiziranje, glasovno prepoznavanje i animirani onlajn likovi);
• Elektronske verzije štampanih medija (e-pošta, IM-ovi, blogovi, veb stranice, društvene mreže i vikiji);
• Elektronske verzije vizualnih medija (elektronske prezentacije, kompjuterske animacije i video zapisi).


Uvažavajući sve prethodne opservacije može se zaključiti da je integrisana sportska komunikacija mnogo više nego integracija promotivnih elemenata ili spleta elemenata marketinških komunikacija.

Želi li se sportsko komuniciranje sagledati u ukupnom kontekstu, tada je fokus potrebno usmeriti na specifičnu razmenu misli i poruka između učesnika unutar organizacije, odnosno između učesnika i spoljnog okruženja organizacije, na načelima interakcije, dvosmernosti i razumevanja. Sportsko komuniciranje zasigurno zahteva sistemski pristup pri čemu se naročito ističu organizacijske sinergije: tržišne (komplementarnost produkata), tehnološke (transfer znanja), troškovne i menadžerske (transfer ukupnog znanja).

Razmatranjem sportskog komuniciranja na holistički način približavamo se integrisanju ekonomije koju nedvosmisleno pogone pokretači : (1) informacije daju najveću dodatnu vrednost; (2) nebitne su fizičke udaljenosti; (3) brzina je ključna; (4) glavnu imovinu čine ljudi i kapital ljudskog uma; (5) umrežavanje poslovnih partnera i kupaca je ubrzavač poslovnog rasta; (6) u odnosu na tržišne udele vrednosti u umreženim ekonomijama rastu eksponencijalno; (7) sposobnost upravljanja informacijama determinira tržišnu snagu; (8) snaga tržišta preusmerava se na korisnika/publiku; (9) Internet omogućava komunikaciju s pojedinačnim korisnicima/kupcima; (10) potrošači jasnije prepoznaju vrednosti i razvijaju posebne odnose.

S obzirom na prethodno naglašeni potrebni sinergizam i prvog pogonskog pokretača, upravljanje sportskim informacijama uslovljeno je potpornim informacijama ukupnoj strategiji. Kako potrebne informacije zavise od strateških ciljeva, samom promenom strateških ciljeva određuje se dodatno druga vrsta potpornih informacija. Kvalitetno upravljanje je krajnji rezultat kvalitetne i efektivne komunikacije. Komunikacija je od vitalnog značaja za očuvanje zdrave atmosfere u svakoj organizaciji i glavno oruđe u postizanju maksimalnog učinka od strane najznačajnijeg resursa– zaposlenih.


dr Tamara Ratković, profesor FFKMS, koji jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum


Literatura:
Bjelica, B. S. & Bjelica, J. D. (2006). Komunikacije u sportu. Podgorica – Nikšić: Filozofski fakultet, Nikšić i Crnogorska sportska akademija, Podgorica.
Certo, C. S. & Certo, T. S. (2012). Modern management: concepts and skills. New Jersey: Pearson Education, Inc.
Kondalkar V. G., Organizational Behaviour, 2007, VNS Institute of Management, New Delhi
Kunczik, M. & Zipfel, A. (2006). Uvod u znanost o medijima i komunikologiju. Zagreb: Friedrich Ebert Stiftung

Leave a comment