Možda nikada u zapisanoj istoriji nismo bili svedoci tako čestih, velikih, a slobodno se može reći i radikalnih promena. Harari (2025) smatra da ove promene ne pokazuju znakove usporavanja, već naprotiv, budućnost donosi još radikalnije i složenije izazove. Svet se kreće prema neizvesnoj budućnosti, gde se procesi menjaju brže nego ikad pre, postavljajući pred čovečanstvo zadatke koje je potrebno savladati. Po prvi put, čovečanstvo se suočava s izazovima koji možda nadmašuju naše sposobnosti razumevanja složenosti procesa. Primećujemo i osećamo da smo sve više okruženi algoritmima koji oblikuju našu svakodnevnu realnost. Ovi algoritmi polako preuzimaju ulogu u kreiranju sveta oko nas, čineći ga dinamičnijim i složenijim. Jedan od ključnih problema s kojima se mogu suočiti lideri u sportu u 21. veku jeste rastuća uloga veštačke inteligencije. Ova tehnologija ulazi u sve segmente organizacijskih struktura sportskih organizacija, menjajući način na koji se donose odluke i vode timovi. Lideri u sportu moraju biti spremni na izazove koje donosi ova nova era, gde veštačka inteligencija postaje neizostavan deo svakodnevnog funkcionisanja.
U tom kontekstu, ključno pitanje postaje: kako budući lideri u sportu mogu efikasno odgovoriti na izazove koje donosi era veštačke inteligencije?
Izučavanje liderstva je dobilo na značaju početkom 20. veka, kada se poseban akcenat stavljao na lične osobine lidera. Verovalo se da su neki ljudi rođeni sa karakteristikama koje ih izdvajaju od ostalih, što im daje posebnu sposobnost da vode druge ka ciljevima (Northouse, 2010). Kasnije istraživanja počinju sve više da ističu važnost veština koje lider može razviti, čime se otvara mogućnost da svako, uz odgovarajući skup veština i u pravim okolnostima, može postati lider (Katz, 1955). Ove teorije predstavljaju osnovu za razumevanje savremenih modela liderstva u sportu. Tokom kasnijeg perioda razvijene su različite teorije radi boljeg razumevanja procesa i odgovora na tadašnje društvene potrebe.
U skladu sa navedenim, pokušaćemo da analiziramo timsko liderstvo u kontekstu sporta. Sport, čak i kada se radi o disciplinama koje podrazumevaju individualno takmičenje, zapravo je rezultat dobro organizovane saradnje različitih struktura koje zajedno podržavaju sportistu u ostvarivanju maksimalnih rezultata. To znači da i individualni sport ima timski karakter. Pojam timskog liderstva predstavlja savremenu teoriju u oblasti liderstva koja uvodi koncept heterarhije (Aime et al., 2014), odnosno umrežene strukture, za razliku od tradicionalne hijerarhije. Heterarhija podrazumeva mrežnu strukturu u kojoj više pojedinaca ili timova ravnopravno učestvuju u donošenju odluka, za razliku od tradicionalne hijerarhije gde postoji stroga vertikalna podela moći. Savremeni sportski sistemi sadrže više timova koji moraju usklađeno sarađivati kako bi se postigli najbolji rezultati. U ovakvom okruženju, podeljeno liderstvo nudi brojne prednosti: omogućava brže donošenje odluka za specifične ciljeve, uključuje različite perspektive što vodi kvalitetnijim rešenjima za složene probleme i smanjuje vreme čekanja na rešenja u poređenju sa vertikalnom strukturom. Voditi ovako kompleksne timove zahteva razumevanje procesa koji se svakom danom usložnjavaju.
U navedenom kontekstu, uvođenje algoritama veštačke inteligencije kao integralnog dela organizacionih struktura predstavlja značajan izazov s obzirom na njihovu ulogu u donošenju ključnih odluka. Uzmimo za primer kako budući lider treba da postupi kada odluku o razvoju sportiste sugeriše algoritam, a ne trener zasnovan na iskustvu? Na koji način budući lider treba da interveniše i usmerava mladog sportistu sa obzirom na činjenicu da je ovu predikciju postavio algoritam a ne trener sa iskustvom. I ako se trener često vodi subjektivnim faktorima u donošenju odluke dok algoritam na osnovu velike baze podataka objektivno donosi zaključke, ovde se moramo zapitati gde je granica između ljudske intuicije i matematičke objektivnosti.
Efikasno liderstvo u budućnosti zahtevaće sveobuhvatno razumevanje principa funkcionisanja ovih algoritama, uključujući njihove prednosti i ograničenja. Usklađivanje etičkih standarda sportskih organizacija sa praksom korišćenja veštačke inteligencije biće poseban izazov. Budući sportski lideri, zbog kompleksnosti sportskog sistema i zahteva savremene sportske industrije, moraće da razvijaju digitalnu pismenost, i da razvija i koriste kolektivnu inteligenciju timova. Zapravo, moraće da integrišu na pravi način veštačku inteligenciju u procese timskog odlučivanja i liderstva. Zato neće biti dovoljno fokusirati se samo na tehničke zadatke ili međuljudske odnose – budućnost zahteva aktivno posredovanje između ljudi i novih tehnologija.
Tekst napisao:
dr Vladimir Banković, profesor na FFKMS, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum
Aime, F., Humphrey, S., DeRue, D. S., & Paul, J. B. (2014). The riddle of heterarchy: Power transitions in cross-functional teams. Academy of Management Journal, 57(2), 327–352.
Harari, Y. N. (2024). Nexus: A brief history of information networks from the Stone Age to AI. Fern Press / Penguin Random House.
Katz, R. L. (1955). Skills of an effective administrator. Harvard Business Review, 33(1), 33-42.
Northouse, P. G. (2010). Leadership: Theory and practice (5th ed.). Thousand Oaks, CA: Sage.